Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransis Pikap izjavila je da je privreda Srbije pretrpela gubitke od šest milijardi dolara usled ekstremnih vremenskih prilika, počev od 2000. godine, kao i da bi, ukoliko se ne preduzmu mere i aktivnosti da se one spreče, mogla izgubiti još toliko do kraja ove decenije.

Ona je na online “Dijalogu o prilagođavanju Srbije na klimatske promene” istakla da se Srbija nalazi u regionu koji je naročito ugrožen klimatskim promenama, jer prosečne temperature u regionu rastu brže nego na globalnom nivou.

“U Beogradu smo do sada bili svedoci da su 13 najtoplijih godina do sada bile upravo od 2000. godine, a to utiče na ljudske živote, stavlja dodatni pritisak na zdravstvene sisteme i usporava ekonomski razvoj, naročito u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, energetike, transporta i infrastrukture”, objasnila je Pikap.

Čekaju nas najveće vreline, suše, poplave…

Ona je naglasila da su prema izveštajima iz 2020. godine koncentracije gasova sa efektom staklene bašte na rekordnom nivou, kao i da i dalje rastu bez obzira na smanjene emisije od početka pandemije.

- Ako ove koncentracije budu nastavile da rastu prema predviđanjima, bićemo suočeni sa najvećim vrelinama, poplavama, sušama i požarima širom sveta. Period od 2016. do 2020. godine bio je najtopliji period od kada se temperature beleže i te promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energetike, na dostupnost vode za piće, kao i na infrastrukturu i domove”, kazala je Pikap.

Ona je podsetila i da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, što je prvi samostalni zakon koji reguliše pitanja klimatskih promena i on postavlja put za sproveđenje mera adaptacije.

- Ovaj Zakon je osnov za smanjenje emisija gasova u skladu sa nacionalno utvrđenim doprinosima i pomaže da se usaglasi zakonodavstvo Srbije sa EU”, istakla je ona.

Zeleni dogovor za Zapadni Balkan

Pikap je dodala da u okviru zelenog dogovora EU predlaže ambicioznu klimatsku agendu za Zapadni Balkan, što će povećati investicije na Balkanu u narednih sedam godina, prelaskom na dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, održive sisteme hrane i očuvanje biodiverziteta.

“Proteklih nekoliko godina zahvaljujući Zelenom klimatskom fondu, UNDP i Vlada Srbije su se udružili na izradi prvog Nacionalnog plana adaptacije, a radi se i na izradi konkretnih mera u ugroženim sektorima”, rekla je Pikap.

Ona je kazala i da prema izveštajima UNDP-a u Srbiji nedostaju sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou.

Predstavnik nacionalnog tima za saradnju sa Zelenim klimatskim fondom (GCF) Igor Grabež, naveo je da je poljoprivreda jedan od najranjivijih sektora kada se govori o klimatskim promenama i posledicama koje one izazivaju.

- U Srbiji preko 40 odsto stanovništva živi na selu i direktno zavisi od poljoprivrede i u tom smislu govorimo o ugroženosti čitave ekonomije, jer su sela važna za proizvodnju i sigurnost snabdevanja hranom”, naglasio je Grabež.

On je rekao da je cilj da se izvrše procene pogodjenosti pojedinačnih grana poljoprivrede i regiona Srbije i da se za svaku od njih pripreme specifične mere adaptacije na klimatske promene.

- Verujem da ćemo te mere imati do 2021. godine i da će one olakšati planiranje politika i svih daljih aktivnosti i mera koje Vlada i Ministarstvo poljoprivrede planira da preduzme, kako bismo se što uspešnije izborili sa svim izazovima”, kazao je Grabež.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Srbija izgubila šest milijardi dolara usled klimatskih promena