U blizini Perleza put koji vodi pravo ka obali Tise i Titelskom bregu, nedaleko od Beograda na jednoj farmi okupilo se oko 120 dobroćudnih i poludivljih životinja - bivola.

Na ovom mestu osim trave i ponekog stabla, starih i napuštenih građevina, ne vidi se gotovo ništa. Ova farma izgleda kao daleki rančevi koji su toliko udaljeni od civilizacije da se čini da funkcionišu nezavisno od ostatka sveta - svojim tempom i po vlastitim pravilima.

Ovo mesto im je najpribližnije prirodnom staništu i prilagodili su se. Borislav Vuletin koji ovaj posao radi iz hobija kaže:- Odlučili smo se za njih da bismo povratili ovu autohtonu vrstu na naše prostore, a ekonomska dobit od njih može biti meso, s tim što još nismo otpočeli proizvodnju.  Naš posao je ovde gratis. Suvbencije jedva pokriju potrebe za hranom. One iznose 30.000 dinara za odraslu jedinku, 18.000 za june, a 12.000 za tele - govori on. To im ujedno otežava i ulaganja, banke ne mogu da naprave procenu rizičnosti jer farma nema prihod, pa tako ostaju uskraćeni za kredite.

Zbog toga i kasni klanica koju su počeli da prave prinuđeni jer nemaju alternativu.

- Nigde ne postoji klanica koja je sertifikovana za klanje bivola. Ne isplati im se da rade s nama zbog malog broja. Zbog toga moramo sami da je napravimo, jer planiramo da uskoro počnemo da prodajemo meso. Ali to nije jedini razlog - dešavaju se na imanju i nesreće, a povređeno goveče nekad ne može da se izleči i mora da se ukloni - priča on.

Razmišljali su i o prodaji mleka, ali ih plaši nerazvijeno tržište.

- Neće ići lako jer tržište nije razvijeno i ljudi ne prave razliku između različitih vrsta mesa ili mleka. S druge strane, u EU postoji tražnja za bivoljim mesom, mlekom i sirom koji tamo imaju i odgovarajuću cenu, pa nije nemoguće da se ugovori plasman za to tržište - govori  Živica. Pretpostavka ovih ljudi je da bi litar mleka mogli da prodaju za 500 dinara.

Vodeni bivo inače daje mleko koje je vrlo masno, a prema nekim dostupnim analizama i  do 16% mlečne masti. Od njegovog mleka pravi se mocarela. Odnosno, bivolje i kravlje mleko se mešaju, jer se bivolje mleko mnogo lakše usiri, pa je mnogo masnije i ukusnije. Bivolice, međutim, malo daju mleka na dnevnom nivou.

Od šest litara mleka, koliko bivolica na dnevnom nivou može da da, jedva se napravi kilogram sira. Njega još i zovu bufalo sirom što je zanimljivo renomiranijim restoranima.

Bivoli su životinje poznate su po tome što većinu vremena provode u vodi pa otuda i njihovo ime. Kupaju se po nekoliko puta na dan i često celo krdo boravi u vodi tako da im vire samo rogovi i njuška. Vrsta koju gaji Vuletin potiče iz Azije gde ih koriste kao radna goveda na plantažama pirinča. 

Bivoli su veoma znatiželjne životinje i da su prilično empatične. Njihova "komunikacija" često iznenadi i same farmere.

- Ne vole da ulaze u štalu. Uđu samo ako pada ledena kiša ili grmi, ali retko borave unutra iako su vrata štale stalno otvorena. To je zbog toga što ove životinje ne vole skučen prostor. Kada bivolica treba da se teli, ona se izdvoji od drugih životinja i ode u šumu, a kasnije se samo pojavi sa teletom. Ako uđu, mlade ostave ispred, zbog amonijaka, priča Vuletin i kaže da veterinar nema posla na ovom imanju, jer su životinje izuzetno otporne i zdrave.

Ovde ima mesta za sve životinje - nervozni pas ne sme da pređe svoju zamišljenu ogradu, guske i patke slobodno se kreću uz obalu jezerceta, ne hajući jedne za druge

Agroinfo.rs//biznis.telegraf.rs

Srbija sa prelepom farmom bivola