Evropska komisija je pre nekoliko dana usvojila paket predloga za povećanje trgovine između Evropske unije i 20 susednih zemalja, među kojima je i Srbija.

Iz Evropske komisije su nedavno podsetili da roba sa preferencijalnim poreklom ispunjava uslove za uvoz s nižim stopama carine ili čak nultom stopom, u zavisnosti od povlašćenog tarifnog tretmana. Predlozi Evropske komisije će sada, kako se navodi, modernizovati preferencijalne trgovinske sporazume sa 20 zemalja iz panevropsko-mediteranske regije (PEM).

Srbija, podsetimo, već ima potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU kojim su ukinuta plaćanja carinskih dažbina na sve industrijske i poljoprivredne proizvode koji se izvoze iz Srbije u EU, i to primenom autonomnih trgovinskih mera, osim za deo poljoprivrednih proizvoda koji su zaštićeni preferencijalnim tarifnim kvotama (šećer, junetina, vino, neke vrste ribe).

U tom smislu, trgovinske povlastice koje je Srbija ranije dobila značajne su. Da li nova liberalizacija koja se pominje znači eventualnu izmenu delova SSP ili ukidanje kvota na određene proizvode?

Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, podseća da je na devetom sastanku Zajedničkog komiteta regionalne konvencije o panevromediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM ZK), koji je održan 27. novembra 2019, Republika Srbija glasala za predlog odluke PEM ZK o izmenama regionalne konvencije, što nije slučaj sa svim partnerima.

– U ovom slučaju nije suština u kvotama, već, prema predviđenoj proceduri, o reviziji SSP. Izmena znači usvajanje izmena protokola tri uz SSP – definicija pojma ”proizvodi sa poreklom” i metodi administrativne saradnje. Taj aneks SSP se ne odnosi na kvote, ali obuhvata sve vrste roba, sirovina i proizvoda – objašnjava Joksimovićeva.

Kako kaže, suštinu ove odluke i prednosti koje one donosi možda je najbolje objasniti na konkretnom primeru. Tako će pojedini poljoprivredni proizvodi, kao na primer biljke, voće i povrće za jelo, kafa, čaj i slično, koji su gajeni ili ubrani na teritoriji strane ugovornice, imati poreklo te strane ugovornice, čak i ako se uzgajaju od semena, lukovica, podloga, pupoljaka ili drugih delova živih biljaka uvezenih iz druge strane ugovornice. Nova pravila su fleksibilnija i liberalnija – naročito u pogledu visine sadržaja materijala bez porekla, što će omogućiti lakše sticanje porekla. Što se tiče industrijskih proizvoda (izuzev tekstila), revidirana pravila donose značajne olakšice za sticanje porekla.

Joksimovićeva naglašava i da je izbrisan veliki broj specifičnih pravila i data mogućnost korišćenja alternativnog pravila za sticanje porekla, čime se izvozniku daje mogućnost da bira lakši uslov za sticanje porekla.

Politika

OTKRIVAMO: Šta će nova trgovinska pravila EU značiti za poljoprivredu Srbije?