Cena drveta se u poslednjih pet, šest godina kretala oko 150-160 evra, dok je sada 240. Razlog je, navodi se, povećana potražnja drveta i drvne građe, kao i smanjena ponuda ove sirovine. S obzirom na to da je nestašica i da cene rastu, utisak je da su mnogi počeli da trguju drvetom.

Ova situacija nije prisutna samo kod nas, već i u većini industrijskog dela sveta. U SAD su, na primer, cene rezane građe udvostručene, dok su stovarišta prazna. Ova situacija je dovela i do povećanog izvoza drveta iz Evrope preko okeana, pa je i to, pored povećane domaće tražnje, dovelo do manjka u evropskim privredama. Čitavoj globalnoj neravnoteži doprinosi i ogromna tražnja Kine koja beleži snažan oporavak nakon problema izazvanih pandemijom.

Pretpostavlja se da je tražnja povećana jer su mnogi ljudi za vreme pandemije praktikovali koncept 'uradi sam' pa je velikim delom zbog ovoga povećano korišćenje drveta kao glavne sirovine. Kod nas je specifično što se u građevini najčešće koristi rezana građa od četinara koja u našem šumskom fondu učestvuje tek sa desetak odsto, a Srbija inače uvozi i velike količine čamove rezane građe iz BiH, Crne Gore, Ukrajine i Rusije.

Situacija koja se tiče nestašice se objašnjava kao trenutna. Usled oporavka privrede nakon pandemije je došlo do povećane tražnje sirovine, pa iako proizvodnja ide uobičajenim tokom, dolazi do nestašica. Procenjuje se da će se sve vratiti u normalu u prvoj polovini naredne godine. Za tržište bi otežavajuća okolnost mogla da bude najava Rusije da od 1. januara sledeće godine zabrani izvoz drveta u trupcima.

Povećana tražnja kod nas se objašnjava povećanom građevinskom aktivnošću u poslednjih godinu, dve dana. Kada je u pitanju drvo za ogrev, na njegovu cenu utiče i proizvodnja peleta, ali su cene u poslednje tri godine stabilne.

Agroinfo.rs

Šta je razlog skoka cena drveta u našoj zemlji i inostranstvu?