Cene voća i povrća ove godine na pijacama su duplo više nego prošle. Cena paradajza, recimo, ide sada i do 200 dinara, a do pre samo nekoliko meseci su ga leskovački povrtari bacali i besplatno delili jer im se zbog niske cene nije isplatilo da ga prodaju. Zbog čega se dešavaju ovakve oscilacije i kako treba izvršiti reorganizaciju?

Na jednoj od beogradskih pijaca paradajz košta od 120 do 150 dinara. To je i pet puta više nego pre dva meseca kada je koštao od 20 do 30 dinara, pa su ga povrtari bacali ili poklanjali.

I paprika je skupa, oko 180 dinara, a krastavac je oko 150 dinara u maloprodaji. Pre dva meseca na veliko se prodavao za samo pet dinara.

Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, objašnjava za RTS da je pre dva meseca bio pik sezone, ponuda je bila prevelika, pa je cena povrća bila niska.

– Sada je ponuda manja zbog toga što je sezona na zalasku, a imamo i veći zahtev od stranih potrošača. HoReCa (hoteli i restorani) je živnula, pa određene poljoprivredne kulture imaju veću tražnju na tržištu i to dovodi do rasta – naveo je Malinović za RTS.

Kada je reč o paradajzu, Malinović ukazuje da je kod nas stigao ranije zbog velikih vrućina i bio je na tržištu u istom trenutku kao i kada uvozimo iz Albanije, Severne Makedonije i Grčke.

– Zato povećana konkurencija dovede do niske cene. Kad je mala ponuda, cena ide gore – navodi sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

On smatra da su skokovi i padovi cena povrća posledica nedovoljno dobrog planiranja u poljoprivredi. Takođe, ukazuje da nemamo velike proizvođače, uglavnom je reč o malim gazdinstvima, napominjući da bi trebalo osnivati kooperacije, bolje komunicirati, planirati, da bismo imali konstantne cene.

Malinović dodaje da Srbija ima multilateralne sporazume kao što je CEFTA, tržište je otvoreno pa postoji konkurencija i iz drugih zemalja.

– Pijace moraju postati deo agrarne politike. Nažalost, danas imamo situaciju da su na pijaci većinom nakupci, zato je razlika između kvantaša i zelenih pijaca, ili primarnog proizvođača i pijace, velika. U lancu snabdevanja mora da postoji zarada za svakog i to bi dugoročno moglo da se menja – objašnjava sekretar Udruženja za trgovinu PKS.

On podseća da smo prošle godine imali krizu sa zelenom salatom zbog pandemije. Bilo je mnogo salate, ona je čak završavala na deponijama jer nije mogla da ide u izvoz, a građani su, zbog strogih mera, u kupovinu išli jednom ili dvaput nedeljno.

Malinović smatra da moramo da reorganizujemo pristup i da više mislimo na preradu.

– Težnja naše poljoprivrede treba da bude to. Da se okrećemo kvalitetu i finalnom proizvodu, da ne idemo na količine. Mi smo mala zemlja i ne možemo da se poredimo sa velikim zemljama koje mnogo porizvode – ukazuje sekretar Udruženja za trgovinu PKS-a.

Govoreći o šljivi, Malinović je rekao da je cena viša ove godine zbog manjeg prinosa, ali je ponovio da i u slučaju ovog voća mora da se poveća prerada.

– Sva sušena šljiva ide i veći je zahtev od zemalja u koje izvozimo nego što možemo da proizvedemo. Rakija od šljive mora da se standardizuje, proizvodnja da se legalizuje. Mislim da je za našu ekonomiju važno da je prodajemo kao prerađenu, suvu, džem, rakiju, kao što smo radili pre 200 godina. Najgora opcija je da prodajete proizvod sa njive ili grane – zaključio je Malinović.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Stalna oscilacija cena voća i povrća u Srbiji: Kako bi trebalo izvršiti reorganizaciju?