Светог Трифуна у Србији слави неколико стотина винара и виноградара, као свог заштитника.

Ко је био Свети Трифун?
Свети Трифун рођен је у трећем веку, у селу Кампсади у Фригији. Као дете живео је у веома сиромашној, побожној породици, која је гајила гуске. Легенда каже да је још тада имао дар од Бога да исцељује болесне људе и животиње, али и да протерује зле духове. У време када је живео, владао је римски цар Гордијан III, који је имао душевно оболелу ћерку Горду. Када су лекари покушали да јој помогну, из ње је проговорио зли дух, који рече да њега нико не може отерати сем Трифуна. Тада је цар наредио да му се на двор доведе сваки Трифун из царства. Свети Трифун ју је излечио и за то цар га је богато наградио, али он је своје дарове поделио сиромашнима.

Међутим, када је на власт дошао Декије Трајан, Трифун је мучен, јер није хтео да се одрекне Христа. Војници су га везивали за коња и босог вукли преко трња и камења. Након што је издржао сва мучења, цар нареди да га посеку мачем. Убијен је у својој 18. години и сахрањен је 250. године у свом родном селу. Због своје упорности и истрајности у одбрани вере, Свети Трифун је изабран за заштитника виноградара јер се рад у виноградима поистовећује са његовим мукама.

Српска православна црква овај дан обележава 14. фебруара. На тај дан, пре него што сунце изађе, виноградари одлазе у своје винограде и орезују два, три чокота које заливају старим вином. Сматра се да ће виногради тако повратити своју снагу после дуге зиме и разбујати се на пролеће. 

Угарак који најављује пролеће
У појединим крајевима се приређује и ручак у виноградима, на који се позивају случајни пролазници. Постоји веровање да Свети Трифун штити села од града и поплава, да чува и остале усеве, те да је заштитник пољских радова. Верује се да Свети Трифун тог дана пободе у земљу угарак и снег почиње да се топи. Ако на Светог Трифуна падају снег или киша, година ће бити родна и кишна, а ако је ведро, година ће бити сушна.

Постоји и изрека, 'на Трифундан до подне можеш сејати озимо, а од подне јаро жито'. Од тог дана може да се сеје дуван и купус, јер се верује да Трифунов угарак најављује долазак пролећа. Потребно је много знања и умећа винара, али на крају природа увек даје свој печат. Виноградари на тај дан пожеле да година буде родна и да имају што више сунчаних дана како би грожђе имало довољну количину шећера јер ће тако добити и добро вино.

Оштрица маказа треба бити што ближе чокоту
Светац ће, кажу виноградари, помоћи колико може, али много тога је и на њима. Додају да винову лозу обавезно треба резати оштрим и дезинфикованим маказама, под правилним углом, пазећи да оштрица маказа буде што ближе чокоту. За овај важан посао потребно је обезбедити 'више руку' и маказа и кренути у резање винограда у другој половини фебруара.

Сваки виноград има своје специфичности, које добар виноградар ослушкује и прати. На основу тога одлучиће да ли је са резидбом боље почети крајем децембра, почетком јануара или ће пак сачекати Светог Трифуна, када већ стотинама година уназад традиционално почиње резидба.

Izvor:agroklub.rs

Свети Трифун - заштитник 25.000 хектара винограда у Србији