U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca, angažovano je 37.000 sezonskih radnika, što je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 mil EUR, odnosno oko 390 miliona dinara.

Novac uplaćen u budžet po osnovu prijave radnika je do primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u poljoprivredi, cirkulisao u sivoj zoni, jer poslodavci nisu plaćali obaveze ni državi ni radnicima. Ranije projekcije nadležnih su da će u naredne tri godine visina prihoda po osnovu plaćenih poreza i doprinosa za sezonske radnike premašiti 15 mil EUR.

– Pre početka primene ovog zakona i softvera, procena je da je i do 80.000 sezonskih radnika radilo u poljoprivredi potpuno ilegalno. Ako znamo da je za nešto više od godinu i po dana, skoro 40 hiljada ljudi prijavljeno na ovaj način, to je dosta dobra statistika – kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.

Prema podacima NALED-a, tokom rada na sezonskim poslovima, polovini od 80 hiljada koliko se procenjuje da ih ima u poljoprivredi, prvi put je omogućeno da im budu plaćeni porezi i doprinosi tokom angažovanja.

– Na ovaj način su ovi radnici ušli u legalne tokove što znači da su poslodavci platili poreze i doprinose za njihovo angažovanje, što do sada nije bio slučaj. Ukupna vrednost naplaćenih poreza i doprinosa do danas je oko 3,3 miliona evra. Samo na račun poreza naplaćeno je blizu 900.000 evra u dinarskoj protivvrednosti – navodi Čaušević za Tanjug.

U Srbiji je u jeku rad na poljima, u voćnjacima i postrojenjima za preradu, a brojke NALED-a pokazuju da više od 400 poslodavaca koristi elektronski sistem prijave sezonskih radnika.

– Oko dve trećine poslodavaca su pravna lica, dok su čak jedna trećina fizička lica, poljoprivredna gazdinstva koja vode fizička lica, a koja do uvođenja ove reforme uopšte nisu imala pravo da na legalan način da angažuju sezonske radnike.

U ovom momentu, dodaje Čaušević, nije zahvalno praviti poređenje statistike za prvih šest meseci ove godine sa istim periodom prethodne, s obzirom na to da je početkom 2019. počela primena e-prijave sezonaca, a u aprilu i maju ove godine bilo je ograničeno kretanje zbog korone.

Ipak, kaže, u ovoj godini se beleži blago povećanje broja prijavljenih radnika putem aplikacije.

Za sada, putem aplikacije se prijavljuju radnici angažovani za poslove u poljoprivredi, ali postoji interesovanje i drugih sektora da se ovakvo rešenje primeni i kod njih.

Sezonci su najviše angažovani na pripremi poljoprivrednog zemljišta, branju povrtarskih ili voćarski plodova, na njihovom sortiranju…

Iz NALED-a poručuju da bi voleli da vide na koji način bi ovaj sistem mogao da se dalje razvija, obzirom da su poslodavci koji trenutno angažuju sezonce uglavnom poljoprivredna preduzeća i gazdinstva, a da potreba postoji i u drugim granama ekonomije.

Izvor:agrosmart.net

U budžet se slilo 3,3 miliona evra od prijavljenih sezonskih radnika