Pesticidi u voću i povrću, živa u tunjevini, teški metali u krompiru ili crnoj čokoladi – samo su neki od primera koji su nas u prethodnom periodu naterali da se zapitamo kakva se hrana proizvodi ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu i šta možemo da učinimo da vodu, vazduh i zemljište zaštitimo od zagađenja.

U Srbiji je oko tri i po miliona hektara obradivog zemljišta koje se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona i stambenih kompleksa. Ova poražavajuća činjenica govori u prilog tome koliko ne vodimo računa o našem najvećem bogatstvu.

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji prošle godine bile su za tri odsto više nego 2020. godine, a kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, rekordna cena neke njive ili oranice dostigla je skoro 41.000 evra za hektar.

Grad Novi Sad raspisao je oglas o davanju u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na svojoj teritoriji u prvom krugu, a nadmetanje će se sprovesti elektronskim putem.

Iako većina, kada se pomene srpska prestonica, pomisli na beton, visoke zgrade, brz život, čak 70 odsto teritorije Beograda je poljopricredno zemljište.

Izgradnja nove crpne stanice "Stari Banovci" sa potisnim cevovodom, u opštini Stara Pazova služiće za potrebe Ističnog Srema, a investicija je vredna 2,5 miliona evra.