Dok je u 2019. godini proizvodnja vina u Italiji opala za 15%, u Španiji za 24%, a kod nas se površine pod vinogradima konstantno smanjuju, u Izraelu usred pustinje opstaju predivni vinogradi uz poseban način gajenja. Saznajte kako im ovo uspeva i šta mi možemo od njih da naučimo.

U pustinji Negev, na planinskom grebenu u blizini grada Micpe Ramon, iz užarenog tla niču redovi vinove loze koji su jedini tračak zelenila u neplodnom pejzažu. Ovo je eksperimentalni vinograd u kome naučnici istražuju kako grožđe može da raste pod ekstremnim uslovima koji dominiraju ovom regijom na jugu Izraela.

Negev, što na hebrejskom znači „suvo“, dobija samo oko 10 centimetara kiše svake godine, od čega većina nestaje u bliskim poplavama. Temperatura tokom dana može dostići 38 stepeni Celzijusa, a tokom zimskih noći pasti ispod nule. Ipak, više od dvadeset vinarija nastalo je na tom području tokom poslednje decenije, zajedno sa uspešnim biznisom vinskog turizma.

Sve je počelo 2014. godine kompanijom za navodnjavanje Netafim i podrškom italijanske i izraelske vlade.

Kakva tehnika je u pitanju?

Jedinstveni pristup proizvodnji vina odmah je privukao pažnju tradicionalnih vinorodnih regiona širom sveta, jer su shvatili da promenljiva i nesređena klima predstavlja pretnju za njihove vinove loze. U 2019. godini proizvodnja vina u Italiji i Francuskoj opala je za 15 procenata. U Španiji je opala za 24 odsto. Ti padovi su posledica neobično vrućeg vremena tokom leta i drugih klimatskih promena.

„Klimatske promene stvaraju nestabilnije vremenske obrasce“, kaže Aron Fait, biljni molekularni biolog sa Univerziteta Ben-Gurion, koji vodi istraživanje u Negevu. „Negev može poslužiti kao poligon za razumevanje kako će klimatske promene uticati na vinove loze i pronalazak načina prilagođavanja.“

Vinogradarstvo u ovom regionu datira milenijumima. Nabatejci, nomadsko pleme koje je živelo u oblasti Negev pre oko 2.500 godina, izgradilo je terase i male kamene brane kako bi skrenuli vodu koja je padala tokom retkih pljuskova i uzgajali vinsko grožđe.

Fait i njegove kolege sada na moderan način koriste ovo drevno nasleđe da bi razvili nove tehnike savladavanja pustinje. Jedna se sastoji od rešetkastog sistema koji prisiljava vinove loze da rastu po uzoru, tako da lišće stvara krošnju koja baca senku na rastuće grozdove. Naučnici i dalje eksperimentišu sa mrežama i poklopcima različite gustine i materijalima kako bi ograničili izlaganje toploti.

„Grožđe sazreva brže u toplijim uslovima što dovodi do niže kiselosti i višeg nivoa šećera“, objašnjava Fait. „To narušava karakteristike poput sadržaja alkohola, boje pića i, na kraju, ukusa vina.“

Ostale tehnike koje se ispituju uključuju senzore koji mere nivo vlažnosti u zemljištu i termičke kamere koje prate koncentraciju hlorofila u vinovoj lozi. Takođe, testiraju malčiranje i pokušavaju da korenje biljaka prekriju plastičnim pločama kako bi sprečili isparavanje istovremeno vodeći računa da voda za navodnjavanje ispira so duboko u zemlju.

Pored toga, istraživači proučavaju kombinacije sorti i podloga koje mogu podneti slanost tla bolje od konvencionalnih sorti. Cilj je razviti sorte grožđa pogodnije za napredovanje u slanoj lokalnoj podzemnoj vodi.

Oblast Negev je jedinstveno pogodna za ovu vrstu eksperimenata jer se mogu kontrolisati promenljive okoline kao nigde drugde na svetu.

U poslednjih nekoliko godina, nekoliko vinara i vlasnika vinograda iz Francuske, Italije, Slovenije i drugih delova Evrope posetilo je istraživače u Negevu. Ovi vinari su, zabrinuti zbog klimatskih promena, došli da nauče nešto novo od svojih kolega iz Izraela i da gledaju kako se oni zapravo bore sa teškim klimatskim uslovima koji će biti i i naša budućnost.

Evropljani mogu da uče od Izraelaca

Neke vinarije u Italiji već pokušavaju da sprovedu jedan od izraelskih izuma koji se odnosi na precizne sisteme navodnjavanja kap po kap. Ovo je vrlo specifičan proces gde creva i cevi dovode dovoljnu količinu vode pravo u svaki od korena biljke. Do nedavno su evropski propisi zabranjivali takvu praksu iz straha da bi to „naduvalo“ prinos.

Takođe, apelacioni organ u Bordou najavio je da će proizvođačima omogućiti da koriste sedam novih sorti vinove loze u svojim mešavinama u pokušaju da pronađu alternativna vina koja mogu uspevati u toplijoj Francuskoj. Frančakorta, italijanska regija poznata po penušavom vinu, pokrenula je sličnu inicijativu.

Osim evropskih, vodeće vinarije u kalifornijskoj dolini Napa, oblasti za koju neki stručnjaci pretpostavljaju da bi mogla biti prevruća za uzgajanje vinove loze, eksperimentišu sa novim sortama grožđa koje su otporne na sušu i mogu bolje podneti toplije temperature.

Agroinfo.rs/euronews.com

Fascinantan prizor usred pustinje: Kako Izraelcima ovo polazi za rukom?