Сматра се да је за густу садњу воћака најподеснија форма холандско вретено, која је данас веома популарна у Европи. Овај облик се назива и танко (слабо) вретено и модификација је вретенастог жбуна.

Воћка формирана у облику холандског вретена се састоји од централне основне гране, основе вретена, на којој се налазе сталне основне бочне родне гране које су према врху све краће и краће. Бочне гране су нагнуте косо или хоризонтално. Распоређене су свуда око централне гране водилице, а не у једном правцу. Овако гајена воћка добија изглед коничне форме. Величина воћке која ће се формирати у функцији је размака садње. Данас се ова форма првенствено примењује за јабуке калемљене на М 9 а при садњи 3,5 X 1,25м до 4 џ 2м (зависно од бујности сорте). За крушку на дуњи такође се може искористити ова форма, при чему је размак 3,5 џ 1,5м до 4 џ 2м (зависно од типа дуње и сорте). За наведене случајеве неопходна је потпора коју могу чинити појединачни кочеви или један рњд жице са бамбусовим штапом уз стабло, или три реда жице.

При формирању холандског вретена треба водити рачуна о карактеру сорте. Ако сорта показује тенденцију већег пораста у горњем делу вретена (златни делишес, на пример), резидбом треба обуздати ову природну склоност да би се избегла јака вегетација на вршним гранама. При садњи садница се скрати на висину 0,85м (ако има превремене гране) односно на 0,70 до 0,80м (ако ових гранчица нема). Следеће године, водилица се скраћује на једну усправнију бочну гранчицу. Ова гранчица ће заменити водилицу. Сама бочна гранчица се не скраћује. Овом мером се кочи пораст при врху и потпомаже развој нижих грана, што је важно за сорте које имају тенденцију пораста у горњем делу круне. Оставља се максимум бочних грана и оне се не режу. Крајем лета коригује се њихов нагиб или неповољан положај: уклањају се вертикалне гране.

У следеће 3-4 године треба следити исти поступак. Замењивати централну продужницу бочном гранчицом. На овај начин стабло добија цик-цак силуету и стањује се при врху. Наставља се формирање бочних родних грана дуж водилице према врху нагињањем и природним издуживањем.

Од четврте године водилица се зауставља на једну једногодишњу или двогодишњу бочну грану. Уклањају се вертикални ластери и гране. У горњем делу круне обуздава се пораст уклањањем јако бујних грана, односно оних које се превише развијају, да би се подстакао развој доњег дела. На гранама у горњем делу круне практикује се резидба проређивања и скраћивања ради одржавања рода на млађем дрвету.

Код сорти које немају изражену склоност већег пораста у горњем делу круне (случај са сортом лепи боскоп) вретено се формира на исти начин како је наведено, с том разликом што се централна продужница не преводи на бочну гранчицу. Да би се омогућио бољи пораст централне водилице, током лета се уклањају ластери при њеном врху. Значи, форсира се централна водилица све до четврте године. Она се не скраћује сем у случају кад се на њеном врху налази цветни пупољак. Од четврте године па надаље централна водилица се зауставља скраћивањем на једну мању бочну једногодишњу или двогодишњу грану.

У току целокупног периода формирања холандског вретена треба бдети над одржавањем вертикалног положаја водилице. Боље је садити двогодишње саднице, јер се оне боље гранају.

Предност холандског вретена је изузетно брзо проређивање воћака, те се значајна производња добија у трећој или четвртој вегетацији. Отуда се улагања у засад брзо отплаћују. Резидба је поједностављена у односу на друге форме, а трошкови за радну снагу смањени: летња резидба, која овде има велики удео, омогућава рад по лепом времену.

Воћњак гајен у форми холандског вретена захтева велики број биљака по хектару и постављање потпоре воћака. Овом систему одговарају јабуке на подлогама М 9, М 26 и М 27, затим спурови јабука на М 7, ММ 106 и ММ 111. За крушке се као подлога користи дуња.

Izvor:poljoprivrednisavetnik.com

Холандско вретено