Јапанска шљива као одлично стоно воће се све више шири у медитеранским, европским, па и афричким земљама. Између осталог, захвална је за узгој због чврстог меса веома погодног за транспорт.

Јапанска шљива се гаји у топлијим подручјима, поред свих осталих европских сорти, које су, иначе, најраспрострањеније. Сорте јапанских шљива потичу од кинеске врсте шљива Пронус салицина (П. Трифлора). Вековима су гајене у Кини и Јапану, а крајем прошлог века пренете су из Јапана у САД, а одатле у Европу, где се гаје под називом јапанске шљиве. Даљом селекцијом створене су бројне сорте јапанских шљива, а данас се оне највише гаје у САД-у (Калифорнија), а у Европи у Италији и Француској.

Јапанске шљиве имају карактеристичан изглед стабла, претежно су бујнијег раста, са сивом храпавом кором и много кратких родних гранчица у крошњи. Обилно цветају и веома су родне. Плодови су им средње крупни или крупни, округластог, срцоликог, или овалног облика, најчешће црвене или жуте покожице, црвеног или жутог меса, које је доста чврсто, сочно, освежавајућег, киселкасто-слаткастог укуса. Сазревају од половине јуна до средине августа. Плодови се претежно користе у свежем стању, а посто има веома сличне карактеристике као домаћа шљива могу послужити и за прераду.

Калеме се на подлогу џенарику или виноградарску брескву. При подизању засада или појединачној садњи треба знати да је јапанска шљива странооплодна биљка, што значи да су јој потребни опрашивачи. У ту сврху користе се неке сорте јапанских шљива, а може послужити и џенарика.

Осим тога, јапанска шљива се може узгајати само на заштићенијим положајима топлијих подручја. Осетљивије су према ниским температурама од европских шљива. Раније крећу, па су за њих опасни и касни мразеви. Пожељно је да у периоду њиховог сазревања време буде суво и топло, с ниском влажношћу ваздуха, јер су плодови осетљиви према монолији.

Дакле, одговара им приобални медитерански појас, острва и нека топлија, јужна континентална подручја. Јапанска шљива је посебно занимљива за снабдевање јадранске обале и острва, јер је у време њиховог сазревања мали избор осталог воћа, а посебно таквог киселкасто освежавајућег укуса који прија за врућих летњих дана. С друге стране, европске шљиве се у овом подручју углавном и не гаје.

 Izvor:poljoprivrednisavetnik.com

Јапанска шљива