Koje voće uspeva na većim nadmorskim visinama

Foto:Pixabay.com

Foto:Pixabay.com

U južnim predelima se vinova loza može uspešno gajiti i na većim nadmorskim visinama. U Srbiji se vinova loza uspešno gaji do 300– 400 m nadmorske visine.

Sa manje uspeha može se gajiti i na većim visinama, ali se mora obratiti posebna pažnja na izbor sorti ranijih epoha sazrevanja i izbor južnih ekspozicija.

Borovnica uspeva na nadmorskoj visini izmedu 300 i 800m, a u južnijim lokalitetima i do 1000 metara. Za višnju je karakteristično da je veoma adaptivna, uspeva čak i do 1000 metara nadmorske visine, ali joj najviše odgovaraju tereni od 400-800 metara. Malina dobro uspeva u brdsko planinskim predelima.

Šljiva je veoma je adaptivna i uspeva čak i na preko 1000 metara nadmorske visine (gaji se na padinama Javora i Kopaonika na visini preko 1250 metara). Najrasprostranjenijim sortama šljive u našoj zemlji (požegaća, stenlej i čačanska rodna) najviše odgovaraju tereni između 200 i 750 metara nadmorske visine.

Nadmorska visina u našim agroekološkim uslovima nije ograničavajući faktor za gajenje voća i ona je u uskoj vezi sa geografskom širinom. Idući severnije, voćke uspevaju na sve manjim nadmorskim visinama. Većina voćnih vrsta u našim uslovima može se gajiti na zemljištu od 150 do 800 metara nadmorske visine. Na većim visinama se mogu  gajiti kruška, orah, jabuka (do 900 m) i trešnja (1300 m). Za gajenje maline najbolji su uslovi između 400 i 800 metara nadmorske visine, a uspešno se može gajiti i od 200 do 1100 metara. Pri gajenju na većim nadmorskim visinama važniji je izbor sorte i podloge i pri tome treba izbegavati sorte kasnijeg vremena sazrevanja i slabobujne podloge.

Ekspozicija terena je položaj parcele prema stranama sveta. Ekspozicija parcele utiče na osvetljenost, temperature i  vlažnost vazduha. Svaka strana ima svoje prednosti i nedostatke, ali generalno se može reći da gajenju voća ne odgovaraju uvale i doline gde se skuplja hladan vazduh a leti je on vlažniji, što je nepovoljno sa aspekta pojave biljnih bolesti. Parcele sa južnom ekspozicijom su bolje osvetljene, toplije i  suvlje od severnih, ali su dnevna temperaturna kolebanja tokom zimskih i proletnjih meseci izraženija. Severne ekspozicije se odlikuju manjim temperaturnim oscilacijama i većom relativnom vlažnošću vazduha. Južne ekspozicije su pogodnije za proizvodnju ranih sorti breskve, trešnje i kruške, a severne ekspozicije za gajenje zimskih sorti jabuka, kruške i kajsije. Uopšteno se može reći da južne ekspozicije više odgovaraju koštičavim voćkama, a severne jabučastim. 

Izvor:lider.ba

Koje voće uspeva na većim nadmorskim visinama

Komentari

[url=https://bestadalafil.com/]Cialis[/url] Viagra Jovenes Efectos Secundarios Cialis Kje Dobiti Ziowad how to buy cialis viagra pfizer acheter Gastric Cancer a. https://bestadalafil.com/ - Cialis

штабелер с электроподъемом [url=https://elektroshtabeler-kupit.ru]https://elektroshtabeler-kupit.ru[/url]

[url=https://buycialikonline.com]buy cialis online in usa[/url] Priligy Dapoxetine Dans Le U.S

cialis puerto rico ivermectin brand name

The power grid did best premature ejaculation pills 2022 not lie cialis online pharmacy

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Tržnica u centru Kaira, a na njoj ponuda - malina iz Arilja, borovnica iz Šapca, šljiva iz Osečine ili jabuka iz Topole.

Jun je, po pravilu, topliji i sunčaniji od maja, junske kiše ne traba da nas iznenađuju iako je najispravnije jun smatrati prelaznim periodom između proleća i leta ali u pojedinim dielovima Srbije i najkišovitiji u godini.

Spretniji berači se sa vlasnikom dogovaraju o zaradi po ubranom kilogramu, pa njihova zarada zavisi od umeća, brzine ruku i od toga koliko ko može da podnese rad na visokim temperaturama.

Prema ranim prognozama, cena maline će ove godine ići i do 800 dinara po kilogramu, dok su najavljivane dnevnice za berače i do 8.000 dinara. Iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji kažu da su ovi iznosi dnevnica nerealni.

Verovali ili ne, ovo egzotično voće koje dolazi iz Afrike, a zove se kivano, može se uspešno gajiti i u našim uslovima. Seje se krajem aprila, početkom maja, nije preterano zahtevna, a uspeće čak i u saksiji.

U sredu popodne olujno nevreme praćeno jakom kišom i gradom zahvatilo je delove opštine Topola kada je zasadima naneta velika šteta.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета