Trava u voćnjacima čuva vlagu i organske materije, sprečava eroziju zemljišta, olakšava rad mehanizacije. Osim otkosa, za malčiranje se može koristiti i seno, slama, kukuruzovina.

U poslednje vreme se pokazala kao dobra praksa da se međuredni prostor u voćnjaku drži zatravljen. Osnovna svrha održavanja tla u voćnjaku je osiguranje plodnosti, vlage, hranjivih i organskih materija u tlu. Leti može doći do posebnih problema kada je u pitanju isušivanje zemljišta i pojačavanja transpiracije vlage. To se naročito odražava na razvoj mladih stabala, tim više ako se ne navodnjavaju koliko je potrebno.

Zašto treba gajiti travu između redova i koje su prednosti?

Mnogi voćari u svojim voćnjacima koriste herbicide radi kontrole rasta korova. Minimalno ih koriste dva puta, a kada je vlažnija godina i više puta. Osim što uništavaju korove, herbicidi uništavaju i svu korisnu floru i faunu i u bliskoj budućnosti će od zemljišta napraviti jednu beskorisnu masu. Noviji trendovi pokazuju da je vrlo korisno sejati travu koja, uz svo đubrenje, stajnjakom ili s KAN-om, ne može da raste više od desetak centimetara. Ovo daje mogućnost smanjenja ili prestanka korišćenja herbicida. Pokošena trava čuvaće vlagu nakon kiša što može da bude od izvanredne koristi tokom dugotrajnog, sušnog, perioda.

Iako koren voćke u prvim godinama razvoja nije mnogo udaljen od korova, redovnim košenjem travno-detelinskih smesa i njihovim ostavljanjem u zasadu doći će do pojačane mikrobiološke aktivnosti u zemljištu, fiksiranja azota i razlaganja materija što će dati dovoljno hrane korenu kada voćka počne sa plodonošenjem.

Pripazite na visinu trave

Ne bi trebalo dozvoliti da trava u međurednom prostoru naraste više od 20 sm jer će tada biti otežano košenje i doći će do zastoja u radu. Redovnim košenjem i ostavljanjem otkosa u voćnjaku doći će do pojačane mikrobiološke aktivnosti u zemljištu, fiksiranja azota i razlaganja materija što će dati dovoljno hrane korenu kada voćka počne sa plodonošenjem. Deblji sloj pokošene trave takođe neće štetiti voćkama, štaviše bolje će da čuva vlagu.

Malčiranjem protiv korova

Bilo da se trava na parceli sitni ili kosi, važno je njeno ostavljanje na parceli i to na mestu otkosa ili se može staviti oko stabla i to zovemo malčiranjem. Osim trave, joše se u ovu svrhu mogu koristiti kukuruzovina, seno i slama. Ovako će se smanjiti erozija, smanjuje se mogućnost pojavljivanje korova, poboljšava se struktura zemljišta, , čuva se vlaga koja je posebno potrebna u letnjem periodu. Malčiranje se obavlja u proleće ili leti, ako su izražene padavine, pa dolazi do novog rasta. Ako se zemljište oko voćaka ne obrađuje frezom pipalicom, malčiranje predstavlja najbolju zamensku meru za smanjenje populacije korova.

Za malčiranje se koriste i grane

Poslednjih godina pokazalo se da ga je najbolje postići sa travom i granama koje ostanu ispod stabala, nakon rezidbe. Grane se sitne malčerom zakačenim na traktor koji ih melje na veličinu koja neće predstavljati problem kasnijem košenju u međurednom prostoru.

Agroinfo.rs

Malčiranje voćnjaka i prednosti travnatih površina: Recite NE herbicidima