Србија је међу првим земљама на свету по производњи малина. А да ли сте знали да та воћна врста може имати веома добар и квалитетан плод без обзира на то да ли се гаји у хоби или у професионалној варијанти? Зато послушајте шта о томе каже дипломирани инжењер Владимир Милутиновић и сазнајте шта је све потребно да урадите како бисте и Ви имали црвено благо у свом дому!

Већина нас у дворишту гаји одређене врсте бобичастог воћа за које знамо да у току целе године можемо имати плодове које можемо брати. Поред јагоде, рибизле, купине, огрозда, ароније или боровнице, постоје наравно и веома познате малине.

Србија трећа најконкурентнија земља по производњи и извозу малине

Наша земља је традиционално велики произвођач малина, али и у хоби варијанти, као и у засаду, можете имати веома добар и квалитетан род и добро гајене саднице малине. Малина се у нашој земљи може гајити без икаквих проблема зато што јој поднебље у потпуности одговара.

Сорте малина

Постоје различите сорте малина. Сорте малина које се код нас већ дуго година гаје су Виламет или Микер. Међутим, постоје и нове сорте малина које су почеле да се гаје код нас, такозване двородне, односно сталнорађајуће малине.

Сталнорађајуће малине - Полана или Полка малина - су малине које имају могућност да на овогодишњим избојцима формирају цветове и након тога плодове.

Гајење малина

Што се тиче стандардних садница малине које се код нас гаје, постоји могућност гајења уз одређену потпору као што је шпалир или пак пергола, чак и уз само један стуб.

Саднице малине које се посаде неће рађати прве године већ ће тек формирати избојке који од зависноти од услова гајења могу бити и до метар, два, а некада и више, висине. Такви избојци остају у току зиме, могу се везивати или орезивати, да би следеће године малине формирале секундарне гране које ће носити цветове да би касније могле да формирају плодове.

Приликом гајења малине веома је битно знати да она има велику потребу за влажношћу, односно водом, као и за органским храњивима. Малина се у нашим условима може гајити уз шпалир, наравно са размаком од 30 до 40 цм од саднице, приликом чега ластари избијају из земље, а требало би да их по једном жбуну буде 3 до 5, који се везују у току јесени и након тога остају да би на пролеће дали род. То је код стандардних сорти малина.

Гајење малина Полана и Полка

Међутим, код сталнорађајућих сорти малина, као што су малине сорте Полана или малина сорте Полка, потребно је избојке у току године обилно заливати и они ће већ исте године формирати плодове на својим гранама и рађати у првом делу године, значи мај, јун, евентуално почетак јула, да би у току летњег дела године зауставиле свој род, због великих врућина, а онда у септембру, некад октобру, уколико је лепо време, можемо имати другу бербу малине. Тај род није толико крупан ни тако квалитетан као онај пролећни, али је сасвим задовољавајући, а опет имамо малину у свом дворишту.

У току зиме, код сталнорађајућих или двородних сората малина, потребно је целу надземну масу покосити, односно уклонити. Тако ћемо подстакнути биљку да формира нову количину зелене масе, која ће наравно бити много квалитетнија. Такве малине ће догодине израсти у већем броју избојака и дати квалитетније плодове.

Прихрањивање малине

За гајења малине веома је битно знати да она захтева велику количину храњива. Приликом садње малине додају се органска ђубрива, као што су стајњак, хумус или тресет.

Међутим, уколико желимо да малину прихранимо током године, можемо око саме биљке додавати органско ђубриво или - лакша варијанта, да додајемо минерална ђубрива.

Минерална ђубрива са повећаном дозом азота се могу посипати око малине. На тај начин ће се она приликом заливања или саме кише растапати, биљка ће упијати довољну количину храњива и изградити квалитетну лисну масу.

Такође, могу се користити комплексна ђубрива за прихрану малина и да на тај начин малина узме сву довољну количину хране да би изградила квалитетан цвет и формирала добре и укусне плодове.

Пошто малина има изузетно велику лисну масу можемо искористити начин прихране преко листа. То се зове фолијарна прихрана. Фолијарна прихрана је у ствари прихрана биљке преко листа, односно раствором ђубрива. Раствор ђубрива може се припремати тако да се биљка тиме опрска у више наврата, бар једном годишње, а након тога, приликом самог прскања биљке, можемо користити чак и заштитна средства у комбинацији са ђубривом да би биљка била заштићена.

Комплексна ђубрива са повећаном дозом калијума погодују биљци малине, да би могла да изгради квалитетне плодове.

Заштита малине

Биљка малине је релативно отпорна сорта, међутим, постоје оболења која се често јављају на биљкама малине. Најчешће услед повећане влажности, када наступи кишни период у време када малина зри, може доћи до трулежа плодова, класичне плесњивости на плодовима, а некада чак може наступити и вироза, односно пламењача на самом листу малине.

Малине је најбоље превентивно заштитити средствима која се користе за заштиту малине да бисмо спречили појаву болести које се јављају на самим биљкама. Наравно уз квалитетну негу, добру прихрану, редовно заливање, одржавање, као и повезивање, можемо имати леп и квалитетан род малине у врту.

Малина се, поред тога што се гаји као баштенска врста, може успешно гајити и као контејнерска биљка. Таква једна биљка, која расте у саксији, може се наредне године или сваке наредне, пресадити у саксију која је нешто већа у односу на претходну и на тај начин ћемо имати један леп бокор који поред декоративне функције на тераси, балкону или у башти може имати и итекако квалитетан род. Такве биљке су најчешће изузетно лепе и здраве јер су изоловане и налазе се на проветреном месту.

Agromedia.rs

Мали приручник за гајење малина