Виљамовка је сорта пореклом из Велике Британије. Спада у касне, старе, крупне сорте крушке. Једна је од најраширенијих сората крушке на свету. Сазрева око 20. августа.

Виљамовка

Плодови су крупни тежине од 225 до 250 грама. Користе се као свежи или за ракију – Виљамовку и сокове. Крушкастог су облика и имају неравнине по површини. Боја плода је светлозелена, а сазревањем прелази у лимун-жуту. На покожици има малих смеђих лентицела. Месо је ситнозрнасте и фине текстуре, жућкастобело, слатко и врло сочно, пуног препознатљивог укуса, мускатне ароме.

Рано почиње да рађа и даје реовне и високе приносе. Средње бујна је разграната сорта, осетјива на бактеријску палеж, краставост и крушкину буву. Може се чувати у хладњачи 4 до 5 месеци.

Због адаптивности , јер се може гајити и до 800 м. надморске висине, одличне родности и врло квалитетних плодова, спада у незамењиве, најбоље сорте.

Конферанс

Спада у најраширеније врсте крушке на свету. Потиче из Велике Британије. Средње је касна јесенска сорта. Даје средње крупне до крупне плодове тежине од 190 до 240 грама у виду издужене тиквице, мутнозелене боје пријатне ароме. Рано почиње да рађа и пружа високе и редовне приносе. Врло је осетљива на бактеријску палеж, мање на краставост и крушкину буву. У хладњачама се чува 6 до 7 месеци.

Пакамова крушка
Спада у старе сорте пореклом из Аустралије. Највише се гаји у јужној хемисфери и спаде у касне јесење сорте. Даје средње крупне до крупне плодове тежине 230 до 280 грама. Плодови су крушкасти, грбави, светлозелени до жути у доба зрења. Има слаткокиселкасти укус, пријатну арому и мирис који је слабије изражен.Рано почиње да рађа и даје редовне и велике приносе. Осетљива је на бактеријску палеж. У хладњаама се чува 7 до 8 месеци.

Јунска лепотица

Сорта потиче из Италије. Зри крајем јуна и има богату родност. Ово је крушка ситног плода. Плодови су тежине око 60 грама, издужени, крушкасти и здепасти, са сувом глатком кожицом светлозелене до црвене боје. Месо плода је бледожућкасто, слатко, сочно и врло ароматично, са мало шећера. Потребно је орезивање због подстицања бујности грања.

Јулска шарена крушка
Спада у старе, летње француске сорте. Сазрева средином јула. Даје ситне до средњекрупне, зелене, овалне плодове тежине 80 до 100 г. Петељка јој је велика а месо је бело, мекано, слатко. Добро се прилагођава различитим климатским и педолошким условима гајења.

Тревушка крушка

Спада у старе француске сорте. Даје звонасте плодове почетком августа, тешке око 140 грама. На осунчаној страни ова жута крушка је прекривена јарким црвенилом. Месо плода је готово беле боје, сочно и укусно. Углавном је стона сорта, а погодна је и за израду џемова, за ракију, компоте…

Пасторчица, Калуђерка

Ово је стара јако родна француска сорта. Плодови јој сазревају почетком октобра. листопада. Истиче се великом родности. Рађа крупне типичне крушкасте плодове тежине 180 до 250 грама. Месо крушке је сочно, чврсто, беле боје, слаткокисело, али без посебне ароме. Неретко је уздуж плода присутна смеђа црта или лагано удубљење. Отпорна је на пролећне мразеве и сушу. Дуго се може складиштити а да не изгуби на квалитету.

Санта Марија

Санта Марија је средње рана летна сорта која рађа половином августа. Даје плодове тежине 150 до 250 г који су спљоштеног облика, лимун жуте боје. Плод има понекад киселкаст укус јер ова крушка нема велике количине шећера. Стабло Санта Марије је јако бујно и врло родно. Цвате средње касно. Добри опрашивачи су Фетелова, Кошиа, Виљамовка, Красанка, Мореттинијева. Тражи каснију и благу резидбу. Плодови су релативно мале трајности и могу се чувати до два и по месеца у хладњачама. Може се калемити на дуњу.

Етруска крушка

Етруска крушка спада у нове летње сорте развијена у Италији. Сазрева почетком септембра дајући мале до средње плодове, просечне тежине 140 грама. Плодови су издужени светлозелени до светложути. Месо плода је беле боје, фине текстуре, делимино брашњаво и топиво у устима. Стабло је доста бујно а родност богата и редовна. Отпорна је на бактеријску пламењачу.

Шампионка

Шампионка спада у домаће сорте. Даје веома крупан плод, масе око 300грама а некад и 500 г. Има светлозелену покожицу која је у зрењу лимунастожута. Месо је накисело, соћно и укусно а плодови погодни за потросњу у свежем стању и за индустријску прераду. Сазрева крајем септембра. Има робусно, добро разгранато стабло касног цвата. Сорта је отпорна како на сушу и мразеве, тако и на чађаву краставост.

Водењача

Крушка водењача спада у домаће аутохтоне сорте. Плод јој је средње крупан до крупан, масе око 190 г. Има неправилни крушкаст облик и сочно месо слабе ароме, али слатко, па привлачи осе и стршљенове. Сазрева крајем септембра а плодови се чувају пар месеци. Водењача је отпорна на каснопролећне мразеве, на сушу, не захтева посебно земљиште, и није осетљива на биљне болести. Рађа обилно.

Крушке стубашице

Сафир и Декор су међу познатјим сортама стубашицама. Сафир је веома декоративна летња сорта са сочним плодовима жуте боје који су преливени дискретним руменилом.Време зрења крај августа. Стабло расте у висину од 2,5 м до 3м. а сади се на растојању од 50 до 100 цм. Може се садити у посуде. Декор је такође веома атрактивна, стубаста сорта крушке са црвеним плодовима. Зри крајем августа а стабло расте у висину од 2,5м до 3 метра. Сади се на растојању 50-100цм. Калеми се на дуњи БА-29, као и Сафир.

Izvor:seoski poslovi

Најбоље сорте крушке