Rezultat duge tradicije i široke rasprostranjenosti sorte Prokupac na balkanskom području su i njegovi brojni sinonimi: Crnka, Darčin, Kameničarka, Kamenilarka, Kamenitscharka, Majski Cornii itd.

Zvanično je priznat kao srpska autohtona sorta, sa dugom istorijom koja ima korene još iz Srednjem veku. Svojevremeno je bio najrasprostranjenija sorta na ovom delu Balkana, a odnedavno najbolje ocenjeno srpsko vino na internacionalnoj sceni. Prokupac sve više privlaći pažnju domaće ali i svetske javnosti gde oduševljava najveće enološke stručnjake.

Rezultat duge tradicije i široke rasprostranjenosti na balkanskom području su i njegovi brojni sinonimi: Crnka, Darčin, Kameničarka, Kamenilarka, Kamenitscharka, Majski Cornii, Negotinsko Crno, Nichevka, Nikodimka, Niševka, Procoupatz, Procupac, Prokoupatz, Prokupats, Prokupatz, Prokupec, Prokupka, Rekavac, Rekovačka Crnka, Rskavac, Rskavats, Rskavaty, Scopsko Cherno, Skopsko Crno, Skopsko Tsrno, Tsrnina, Začinok, Zaichin, Zarchin, Zarcin, Zartchin, Zartchine. Grožđe se koristi za spravljanje ružičastih i crvenih vina, za kupažiranje, ali i proizvodnju lozovače i vinjaka.

Teško je reći ko je najviše zaslužan za povratak sorte prokupac na domaću scenu u toku poslednjih desetak godina. Tačnije, podjednako su zaslužni vinari koji ga uporno i uprkos svemu gaje decenijama, ali i neki novi proizvođači vinove loze koji prokupac sve više otkrivaju i sade širom srpskih vinogorja. Nije slučajno što sorta prokupac nosi naziv "kralj Župe”,  jer je tu na neki način postao i opstao. Istorijski posmatrano, u doba najveće slave je kao crvena sorta vladao Srbijom ali većim regionama Bugarske. U doba kad mu je zapretilo istrebljenje, bilo ga je uglavnom u Župi i nešto prema Smederevu. Poslednjih godina sadi se sve više u topličkom kraju i širi od Župe ka smederevskom vinogorju, ali i na istok i jug Srbije. Ima ga na Kosovu i Metohiji a mestimično i u Vojvodini. Masovno se gaji u Makedoniji, u manjem obimu u Bugarskoj i sporadično u Ruskoj federaciji. 

Loza: Peteljka je osrednje debljine i dužine, malo rebrasta, zelena i delimično ljubičasta. Razvijeni list je veliki, a liska tamno zelena, mrežasto naborana i mekana. S lica lista vidljive su retke i jedva vidljive dlačice nalik paučini, dok je naličje obraslo srednje gustim sivim maljama. 

Plod: Valjkast, srednje zbijen, i srednje krupan do krupan, a masa  značajno varira u zavisnosti od varijeteta i klonova od 150  do 300g. Bobica je srednje krupna, okrugla, tamno plave boje i debele pokožice, sa obilnim pepeljkom, sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog ukusa. Grožđe ove sorte sazreva dosta pozno ali se upravo razvija klon koji se može brati i nedelju dve ranije. Može se postići prinos i do 20 t/ha a primenjuje se uglavnom kratka rezidba po principu "kondir na kondir”. Ova loze se uspešno gaji uz kolac i na špalir. U vinogradu treba paziti sa đubrenjem jer prokupac ume da prerodi, a u smislu regulacije koristiti rezidbu. Dosta je otporan na botritis kao većina crvenih sorti, a ka pepelnici i plamenjači ima umerenu otpornost. Ako su čokoti proređeni,  imaju dovoljno vazduha, ako su osunčani dobro, da se rosa ujutru skida sa čokota, ili čak nema rose, onda nema nikakvih problema ni za organsku proizvodnju.

Vino: Iako je krupan „stasom”, ovaj grozd daje vina srednjeg tela, sa dosta tanina. Međutim, on ipak nije pretenciozno vino, i ne može se porediti sa kaberneom u taninskoj snazi i strukturi, ali uz dobre agrotehničke mere, nizak prinos i pažljivu fermentaciju i maceraciju mogu se postići dobri rezultati kad je reč o nežnijem vinu sa 12 do 13 % alkohola koje mirisnim notama vuče na trešnju, drugo crveno voće, čak i ružine pupoljke. Po potencijalu, porede ga sa širazom a lokalni vinari vekovima od njega najčešće proizvode roze, ali i eksperimentišu u segmentu crvenih vina.

Može imati probema sa manjkom kiselina pa je dobro ga kupažirati u manjoj meri sa nekom „kiselijom” sortom. Iako se od prokupca ne očekuje da potencijalom za starenje bude veliko vino, samo Jelićev Slovenski san odmara 3 godine u bariku, još 18 meseci u inoxu, a tek potom odležava u flaši. Istovremeno, Ivanovićev Prokupac iz vrhunske berbe 2003. ili godinu dana mlađi, posle više od decenije je degustiran i zaključak je da se uopšte ne predaje!

Izvor:vino.rs

Prokupac - domaća autohtona sorta grožđa