Рогач је све популарнија биљка, нарочито код поборника здравије исхране. Због важних нутритивних састојака, приступачне цене, као и свог специфичног укуса, махуне ове биљке, најчешће у самлевеном облику, све чешће постају састојак многих рецепата.

По чему је рогач тако посебан?

Махунарка са Медитерана
Рогач је зимзелена биљка из породице махунарки која потиче са медитеранскјог подручја. Ова биљка је јако цењена још од давнина. На пример, у античко доба семенке рогача коришћене су као мерна јединица за количину злата.

На овом подручју, рогач се узгаја већ преко 4000 година. Узгој рогача помиње се и у Библији, а ова биљка је била добро позната и старим Грцима. Стабла рогача данас је узгајају у читавом свету. Од Калифорније у Америци, па све до Аустралије.

Стабло рогача може да прерасте и висину од 10 метара, и изузетно је разгранато и широко, са јаким кореном и великим бројем смеђих листова. Плод рогача је у виду махуне, двадесетак центиметара дугачке. Махуна је зелене боје, а сазревањем полако прелази у тамну боју, налик чоколадној. Махуне сазревају крајем лета и користе се у целости.

Рогач се вековима употребљавао као намирница веома важна за исхрану људи, али и исхрану стоке, првенствено због својих високих нутритивних вредности. Овоме нарочито погодује чињеница да се осушене махуне рогача могу чувати и по неколико година.

Хранљиве вредности рогача

Уколико се догоди да арабика која је омиљена кафа на свету нестане, рогач би је могао заменити, јер се рогач све више употребљава и као здрава замена за кафу.

Као што смо напоменули, рогач је све популарнији. Пратећи савремене трендове у исхрани, људи се све чешће труде да пронађу нека алтернативна решења за храну која им је омиљена, а можда и није толико здрава. Тако, на пример, чак и за сланину постоје неке укусне и здравије замене. Управо из овог разлога, рогач све више добија на популарности.

Наиме, ова биљка може да се користи као извесна замена за какао од којег настаје чоколаду. Семенке рогача имају укус који је врло сличан чоколади. Ипак, у исхрани се најчешће користе саме махуне, које су слаткасног укуса. Махуне се мељу и произвоиди се брашно од рогача, које се на најразличитије начине употребљава у исхрани.

Махуне рогача богате су не само сахарозом, већ и протеинима, садрже витамине А и Б, и велики број минерала, а имају јако мало калорија, што ову биљку чини нарочито специфичном. Рогач у мањим порцијама садржи и масти, танине, минералне соли и влакна. Због свих својих хранљивих и лековитих својстава, рогач се често у виду чаја или као додатак у различитим биљним мешавинама користи за лечење више здравствених проблема: проблема са варењем и дигестивним трактом, проблема са повишеним холестеролом, али и проблема са прекомерном телесном тежином.

Махуне рогача могу да се користе и свеже, али се најчешће мељу и прже. Код нас, за рогач се каже да је орах за сиромашне. Због јако повољне цене, 100 грама млевеног рогача кошта педесетак динара, рогач се користи у колачима као замена за орах.

Узгој рогача

Рогач најбоље расте на медитеранским подручјима, на истом земљишту на којем успевају и цитруси. Најчешћи начин узгоја рочага јесте директним сејањем семена.

Свеже семе рогача брзо клија, док осушене семенке најпре морају ожилити, а затим натопити док се не увећају два до три пута. Стабла рогача расту полако. Интензивнији раст креће тек од шесте године, али зато стабло може живети чак између 80 и 100 година. За узгој рогача потребно је јако осунчано земљиште, јер рогач јако добро подноси сушу. Не пријају му кисела земљишта, нити превелика влага, па земљиште за узгој рогача мора бити добро дренирано.

Стабла рогача су јака и врло отпорна на многобројне болести и штеточине. Највећа опасност за узгој рогача заправо може бити превише влажно земљиште и повишена влажност ваздуха, јер ово може довести до закржљања дрвета и немогућности апсорпције хране, што даље узрокује жуту боју листова и њихово опадање.

 Izvor: agromedija.rs

Рогач - јефитинија, а укусна замена за орах