Сибирски лимун, латински назив Понцирус трифолиата, из фамилије Цитрус. Ова биљка води порекло из централне Кине и Кореје, а већ вековима се култивише у Јапану. Назив Сибирски лимун није добила по свом пореклу, већ по чинњеници да је веома отпорна на ниске температуре до чак -25 Ц. Самим тим њен узгој могућ је и у Србији. Неко је назива и тролисна наранџа, кинеска или јапанска наранџа итд.

Карактеристике
Плодови ове занимљиве биљке су поприлично кисели и горки, али ипак јестиви. Они су прво зелени, затим када постану зрели постају жуте боје. Плодови изгледају као мали лимунови, али ипак постоје разлике. Пречник плода је од 3 до 4 цм и округлог, лоптастог су облика. Код његових плодова велику већину заузимају његове семенке. Веома су киселог укуса, тачније горког. Јестиви јесу, али не бас у свежем стању. Плодови се могу користити као зачин разним јелима, у сушеном или млевеном стању. Од њих се може направити и јако фин чај. Исто тако од ових плодова можемо направити веома добар џем.

Сибирски лимун достиже висину око 4 до 5 м. Карактеришу га као мање дрво или пак као већи грм. Разлика између њега и цитруса је што је ово листопадно дрво. Цвета у пролеће, пре листања. Његови цветови су беле боје са ружичастим прашницама, веома мирисни. Величина цвета зависи од сорте, од 3 до 5 цм су.

Постоји и патуљаста врста овог дрвета, чији раст је до 2,5 м, а може да се гаји и као бонсаи дрво. Њене гране су повијене и поседује криве трнове, по којима је и добила назив Флyинг Драгон. Ова врста је најотпорнија на ниске темперратуре.

Узгој Сибирског лимуна
Ова биљка претежно се узгаја у декоративне и лековите сврхе. Веома лепо изгледа у баштама када се разграна, а исто тако помаже својим вишеструким количинама витамина Ц.

Плодови Сибирског лимуна користе се у орјенталној медицини, у виду лека против разних врста алергија. неки од његових састојака помажу и у мршављењу исто као и у лечењу желуца. Ови плодови имају и антивирусну и антиалерсијску примену.

Садња и гајење
Гајење ове врсте биљке захтева мало знања и доста стрпљења, поготову ако наш Сибирски лимун желимо одгајити из семена. Лимуново семе мора се ослободити меснатог омотач. Затим га морамо држати у плитком суду и сушити га око 4 недеље у умерено топлој просторији. У периоду док нам се семе суши можемо припремити тресет и песак, који ћемо помешати и напунити једну широку али плитку посуду. Када семе положимо у земљу прекрићемо га слојем земље чија је дебљина до 1 цм. Морамо водити рачуна да га редовно заливамо и да нам земља никад не остане сува.

Тако припремљен суд поклопићемо стакленом плочом, коју ћемо због паре бристи сваки дан. Температура која највише одговара је око 15 степени. За лимуново клијање потребно је око недељу дана. Када нам никне млада биљчица, морамо мало одмакнути стакло да не би сметало биљци у њеном очвршћавању. Након још недељу дана стакло се може и скинути.

Када наше биљчице напуне шест недеља, потребно је сваку веома пажљиво пресадити у саксију. Око корена је потребно да се направи мали грумен, зато морамо водити рачуна да помешамо довољно тресета. Када порасту на одређену величину, биће им потребно још једно пресађивање, овај пут у велике саксије.

Нега и одржавање
Сибирски лимун мора се калемити како би од њега очекивали да роди. Уколико му пружимо одређену негу, он може бити и веома лепа украсна, раскошна собна биљка. Са све аксијом може се посадити у башту и учинити је заиста грациозном.

Заливање лети треба бити редовно у умереним количинама, хранити га ђубривом за Цитрусе и износити га на ваздух уколико је у затвореном простору. Такође лимун обожава да се тушира. Зими му могу отпасти листови, али то је нормална појава.

seoskiposlovi.con

Сибирски лимун, занимљива раскошна биљка