Donji Matejevac pored Niša poznat je i po relativno novoj sorti kajsije, nastaloj prirodnom mutacijom upravo u ovom mestu, na imanju Budimira Rašića, po kome ona i nosi naziv buda.

Ova sorta se po određenim karakteristikama razlikuje od drugih, a pre svega po dužem periodu cvetanja. Budimirova ćerka Slavica Igić, objašnjava da je kajsija zapažena osamdesetih godina prošlog veka. Tada je njen otac primetio da se ona razlikuje od drugih sorti iz njihovog voćnjaka, ali i od drugih koje su postojale u matejevačkom ataru.

U konsultaciji sa profesorom Zoranom Keserovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, krenuli su u proces priznavanja 2008. godine, a kajsija je konačno priznata kao nova sorta krajem decembra prošle godine. Radni naziv sorte bio je DM1 (Donjomatejevčanka, po mestu na kome je primećena).

Prema rečima Tanje Živković, stručnog saradnika za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS u Nišu, nove sorte voća uglavnom se stvaraju na institutima, a vrlo su retki slučajevi da se to desi prirodno, odnosno da ih neko uoči. Ta sorta kajsije se po određenim karakteristikama razlikuje od drugih sorti.

Jedno voće se VADI, da se posadi drugo – KOJE sadnice voća su tražene i ISPLATI li se?

„Ova kajsija ima odličan odnos šećera i kiselina, pa je dobra za konzumiranje, a i vrlo lepo izgleda, krupna je. Ima čvrstu peteljku, pa je vetrovi ne obaraju tako lako. Dobra je i za preradu, ali i za sušenje. U odnosu na druge sorte, ona ima duži period cvetanja. 

Ova sorta se može kalemiti na više podloga, kao što su džanarika, divlja breskva, šeftelija, ili preko posrednika, a to mogu biti čačanska lepotica, belošljiva ili stenlej. Na svim ovim podlogama pokazala se kao izuzetna sorta sa svim svojim osobinama. Prolećna i letnja rezidba su, prema savetima stručnjaka, obavezne svake godine. Kada je reč o zaštiti ove voćke, preporučuje se plavo prskanje u jesen i na proleće, zatim zaštita od monolije pred cvetanje, u cvetanju i precvetavanju, kao i prskanje od insekticida.

Drvo koje je Budimir Rašić primetio pre tridesetak godina, a od kojeg ova sorta i vodi poreklo, i dalje postoji i daje obilan rod, kažu članovi njegove porodice. Inače, najveći problem kod proizvodnje kajsije je cvetanje, jer usled prolećnih mrazeva može da dođe do izmrzavanja cvetova. Buda duže cveta, pa ako i bude mraza, neki cvetovi će sigurno da ostanu“, objašnjava Živkovićeva.

Agroinfo.rs/agromedia

Sorta Buda: Kajsija otporna na niske temperature