Srbija je jedan od većih proizvođača malina na svetu, a maline sa ovih prostora stigle su čak i do Novog Zelanda. Međutim, jedan čitalac lista Danas iz Hamiltona na Novom Zelandu se šokirao kada je u lokalnom mega marketu našao maline iz zavičaja, pa uporedio koliko one koštaju u Srbiji.

„Nedavno sam pazario pakovanje malina u lokalnom mega marketu (Pack N Save) i bio prijatno iznenađen kad sam video da dolaze iz Srbije. Cena je bila pristojna, ali sam ipak uporedio sa cenom kod kuće. Ono što sam saznao me je u neku ruku šokiralo. Naime cena srpskih smrznutih malina je jeftinija na Novom Zelandu nego u pojedinim marketima u Srbiji“, kazao je čitalac Bojan Mihaljica za Danas.

Prema fotografijama koje je poslao čitalac, pakovanje od 750 grama smrznutih malina košta 14,39 novozelandskih dolara. Cena za kilogram je 19,19 dolara, što je tačno 1.131 dinar.

Danas je uporedio ove cene sa ponudom u marketima u Srbiji preko sajta „cenoteka“, koji prikuplja cene iz maloprodajnih lanaca. Kako piše ovaj list, većina pakovanja smrznute maline je skuplja nego na Novom Zelandu.

Tako je pakovanje od 300 grama smrznutih malina Frikom u srpskim marketima oko 528 dinara. To znači da je kilogram oko 1.742 dinara, što je za 54 odsto skuplje od malina iz Srbije ali na Novom Zelandu koji je udaljen od Srbije blizu 18.000 kilometara. Slična cena je i za pakovanje od 300 grama smrznutih malina firme Polar fud.

Međutim, robne marke trgovinskih lanaca su daleko jeftinije. Proizvođač Polar fud proizvodi za IDeu smrznute maline ali za njihov brend „Garden good“ i pakovanje od 400 grama košta 278 dinara, a kilogram oko 695 dinara.

Smrznute maline u pakovanju od 300 grama kao Delezova robna marka „Nature’s promise“ koštaju 232 dinara, što iznosi oko 769 dinara za kilogram, što je za 47 odsto jeftinije od malina koje je čitalac Danasa kupio na Novom Zelandu.

Druga robna marka pod kojom Maksi prodaje smrznutu malinu je još jeftinija. Pod markom Gustona 400 grama maline košta 270 dinara, odnosno cena za kilogram je 676 dinara.

Ekonomista i nekadašnji pomoćnik ministra trgovine Dragovan Milićević objašnjava da su robne marke jeftinije jer nemaju nikakve dodatne troškove.

„Nema troškova marketinga ni svih drugih dodatnih troškova koje proizvođači plaćaju dok proizvod ne dospe na police prodavnica. S druge strane, poznati brendovi su izgradili percepciju kod kupaca da su kvalitetni. Oni koriste tu tržišnu poziciju kod maržiranja. Kupci faktički plaćaju doplatu za vernost“, objašnjava Milićević.

Agroinfo.rs/D01S 

Srpske maline skuplje u Srbiji nego na Novom Zelandu