Значај стајског ђубрива за успешно гајење воћа је немерљиво. Пре свега природно је, најекономичније и за околину најприхватљивије је органско ђубриво.

Вредност стајског ђубрива зависи од његовог састава, а он се доста разликује,у зависности од врсте домаће животиње од које је добијен. Уз садржај основних хранљивих материја (Н, П, К ), стајско ђубриво садржи и друге важне минералне материје као и микроелементе без којих је бављење пољопривредном производњом незамисливо (Зн, Цу, Б, Мг, Фе, Мн. итд).

Правилно складиштење и коришћење стајског ђубрива у великој мери смањује употребу минералних ђубрива. Ипак, мора се водити рачуна, која се количина стајског ђубрива извози на пољопривредну површину, како не би дошло до изливања штетних материја и загађења површинских и поџемних вода, а како би се истовремено највише искористиле хранљиве материје и друга корисна дејства стајњака.

Стајњак пре свега повољно утиче на земљиште, тако што поправља водно-ваздушни-топлотни режим и уноси органску материју у којој су макро и микро елементи лако доступни гајеној воћки, а својим неутралним ПХ помаже у смањењу киселости наших земљишта.

Да би се примењивао у воћарству, стајњак мора бити згорео тј. стар и прерађен, јер само таква органска материја у себи има поменути садржај и благотворан утицај на земљиште и културе које се гаје. После изношења потребно га је у што краћем временском интервалу, а најбоље одмах, спустити у зону кореновог система (орање, тањирање, тилерисање итд.), да би што више смањили губитке хранљивих материја из њега.

Због свега горе поменутог, стајско ђубриво треба третирати као вредан производ на газдинству и тако са њим треба и управљати – користити га за добробит сваке биљне производње, па и воћарске.

Izvor: /poljosfera.rs

Стајњак у воћњаку