Кажу наши стари да је боровница одличан лек против малокрвности. Зато су нас ваљда и терали да пијемо сок од боровнице када смо били мали, што и ми данас у већини чинимо својој деци. Па зашто онда у својим домовима или испред куће не бисте имали те лековите бобице? Послушајте савете које даје дипломирани инжењер Владимир Милутиновић и већ данас сазнајте како да гајите боровницу!

Боровница се у нашим вртовима веома често гаји. Биљке боровнице су пореклом из планинских делова наше земље, као и из различитих делова света, односно Северне Америке, северне Европе... Дивља боровница има мали густи разгранати жбун са ситним плодовима. Међутим, сорте боровница које су култивисане формирају жбун и до два метра у висину са обиљем плодова који су крупни, свежи и доста сочни.

Сорте боровница разликују се по времену када плод стиже - раније или касније у току лета. На тај начин, одабиром сорти боровнице, можемо имати плодове у току касног пролећа, лета, па све до почетка јесени.

Како садити боровницу?

Боровница је биљка која расте као разгранати жбун висине до два метра у врту или пак у већој саксији. Међутим, веома је битно знати да се приликом гајења боровнице мора користити специфичан супстрат, односно земљиште.

Боровнице расту у својим природним условима на местима где је киселост земљишта испод 7, односно од 4 или 5 па до 5,5 pH вредности. Приликом садње боровнице потребно је или припремити земљиште да би добило киселу реакцију, или купити готов супстрат чија је назнака да је pH реакција нешто киселија, што је потребно за успешно гајење боровница.

Приликом припреме земљишта за гајење боровнице потребно је помешати довољну количину киселог хранива, затим хумусног супстрата и земље. Биљку је потребно посадити на одређену дубину, а након тога можемо је застрти, односно малчирати органском материјом.

Четинари су најбољи за боровницу јер воли влажну земљу!

За боровницу су најбоље четине, односно природни услови у којима она живи. Четинарско дрвеће у току године одбацује велику количину четина које спорим растапањем могу дати киселу реакцију земљишта.

Сипањем велике количине четина око биљке ствара се влажнија средина око саме биљке, око њеног корена, па биљка може расти квалитетно, с обзиром на то да боровница тражи доста воде. Током топлијег дела године обавезно треба заливати биљку боровнице, иначе ће доћи до одбацивања дела листа, па чак и до изостанка плодова.

Да ли се боровница орезује?

Боровница се не орезује потпуно као нека воћарска врста, али се може орезивати делимично да бисмо формирали жбун који ће бити компактан, разгранат, са довољном количином цветова који ће дати плодове.

Сукцесивно цветање боровнице у априлу даје сукцесивно зрење плодова крајем јуна, током целог јула, па чак и у августу.

Прихрањивање боровнице

Прихрана боровнице је обавезна да бисмо на тај начин омогућили биљци да формира квалитетнију лисну масу и довољну количину плодова, али приликом прихране морамо знати да су ђубрива за ову биљку специфична.

Да бисмо одржали pH реакцију земљишта, односно киселост самог земљишта код боровнице, потребно је користити ђубрива која садрже сулфате. То су ђубрива која малу количину сумпора у додиру са водом претварају у сумпорну киселину. Она онда ствара киселу реакцију па на тај начин нема потребе за додавањем киселог супстрата, него ћемо ђубривима постићи да она одржава киселу реакцију.

Без сунца нема ни плодова боровнице!

Место на ком се гаји боровница обавезно мора да буде сунчано. Може бити понекад полусеновито, али у том случају биљка ће имати повећану лисну масу, а смањену количину плодова.

Нема потребе за неком специфичном заштитом саме боровнице. Самим тим она се може гајити и као интегрална врста.

Некада се деси да дође до напада неких инсеката, лисних ваши, па чак и гриња, али превентивним третирањем ове биљке може се спречити даље ширење заразе.

Како да плодови боровнице буду пуни гвожђа?

Фолијарна прихрана може бити у два облика, као органска прихрана, односно течно ђубриво за прихрану преко листа, или као минерална ђубрива. Увек је добро знати да је биљци потребно додавати одређена ђубрива са дозом гвожђа. Гвожђе је то које омогућава да биљка формира квалитетнију лисну масу и да формира квалитетније плодове. Из тога следи да је довољна количина гвожђа у самом плоду веома битна, а од тога зависи и квалитет гвожђа из самог плода.

Сорте које се код нас гаје су крупноплодне боровнице које на гранама одржавају плодове више дана. Стога плодови не опадају па се могу сукцесивно брати, а могу се и чувати дуже време или конзервирати на различите начине. Зато је веома популарна и радо гајена.

Поред гајења у самој башти, можемо је гајити у саксији. Саксија мора бити довољно велика, сразмерна самој биљци. Земља треба да буде припремљена као хумусни супстрат са киселим супстратом и малчирана, али веома је битно да буде склоњена од извора топлоте, односно од превелике осунчаности.

Приликом врелих дана долази до претераног загревања саме саксије где боровници одумире део корена па се на тај начин губи део виталности саме биљке. Боровницу можемо заливати и преко листа и класичним заливањем корена, али је веома битно да буде довољна количина влаге у земљи да би биљка могла да се формира и да квалитетно формира лисну масу и плодове.

Саговорник:
дипл. инж. Владимир Милутиновић

Све о гајењу боровнице