Светлост кључна за производњу дуње
Foto: Pixabay
У нашим домаћинствима често се користи за производњу слатког и ракије. Дуња се као воћна врста у многим землјама света гаји од давнина. Иако је са Кавказа и Блиског истока, воће топлијих подручја, нашла је своје место и у воћарству Србије. Поред овог старе баке често уносе дуње у собе и како би својим пријатним мирисом ово воће освежило просторију
Иако наша землја има поволјне услове за гајење дуње, код нас она углавном служи за подмирење потреба произвођача и њен мали део служи за индустријску прераду.
На раширеност ове воћне врсте утичу и њене особине. Дуња може да издржи доста ниске температуре и до -30 степени. Код нас цвета касно од краја априла па чак и до почетка јуна, те јој је заштита од позних пролећних мразева обезбеђена пририодним путем. Нјени цветови су осетлјиви према ниским температурама и за њихово формирање је потребно више светлости.
Добро осветлјење је везано и за родност и квалитет плодова па из тог разлога су препоручлјива растојања која се крећу од 3 до 6 м између редова, а у реду 2.80 - 4.50 м. Уколико је склоп густ и нема доволјно светлости неће доћи до образовања цветних пуполјака, а плодови ће бити зеленији и са мање ароме.
Природни облик дуње је жбун, међутим лако се узгаја као стаблашица у виду свих узгојних облика:
-поболјшана пирамидална круна;
-котласта круна;
-неправилна палмета са косим гранама;
-витко вретено;
-слободан облик.
Корен је жиличаст и најчешће у горњем хоризонту (ораничном слоју). Највише јој одговарају умерено влажна и топла и пропусна землјишта. Добро подноси високе температуре и сушу али у интензивним засадима наводњавање треба распоредити у току целе године а интензивирати у периоду од половине јула до септембра месеца када је прираст плодова највећи.
У погледу односа оплодње разликујемо самооплодне, делимично самооплодне и самобесплодне сорте. Препоручлјиво је у савременој производњи користити поред водећих сорти и сорте опрашиваче.
Сорте које се код нас гаје
Сортимент дуње је мали а код нас се највише гаје: Лесковачка, Врањска, Шампион, Тријумф, Хемус, Асеница, Чешка дуња, Пазарџијска, Мамутова и Константинополјска.
Плод дуње може бити:
округласт;
јабучаст;
крушкаст;
и звонаст.
Покожица плода је глатка у пуној зрелости лимунасто жуте боје и пријатног укуса. Значајније плодоношење почиње у четвртој години а највећу родност дуња постиже између 15 и 20 године.
Izvor: agromedia.rs
Komentari
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Док је производња јабуке у Србији и свету у експанзији, појединих воћних врста попут крушака нема довољно на тржишту. За крушком постоји тражња, нарочито на великим тржиштима, попут Русије. Примера ради 2010. године извоз крушке је био симболичан, а 2016. је извезено око 13 хиљада тона
Падавине овог лета најтеже подносе пољопривредници. Чак и они који имају добар род, тешко долазе до својих њива и воћњака. Несташице појединих култура су, међутим, краткротрајне, као и скокови цена. Иако је пијаца грађанима увек скупа, и продавци и надлежни тврде да се цене не разликују од прошлогодишњих.
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета