Нар се на Медитерану узгаја јако дуго и представља једну од најстаријих воћних врста са тог поднебља. Међутим, нар се може гајити на отвореном и на нашим просторима, уколико се изабере добра сорта и ако му се пружи адекватна нега - нарочито зими.

Нар спада у групу листопадног суптропског воћа. Највише му пријају подручја са врућим летима и благим зимама. Међутим, нар може поднети ниске температуре све до -11. Температуре испод тога су штетне и нар ће измрзнути. Такође, нару могу правити проблем касни пролећни и рани јесењи мразеви али, ако га правилно заштите, може и хоће да вас награди са својим плодовима.

На нашем подручју је могуће гајити украсни и јестиви нар.

Украсни нар има прелепе цветове али не даје плодове и идеалан је ако желите да оплемените двориште. Од јестивог нара, код нас је могуће узгајати сорте са слатко-киселкастим укусом плода јер једино оне могу да поднесу наше ниске температуре и да дају род.

Нар воли добро дренирану земљу и најбоље му одговара песковита иловача богата хумусом. Не подноси тешка и збијена земљишта. Због особине да при основи стабла развија доста изданака, нар се најчешће гаји као жбун. Ако се нар посади из семена, пун род се може очекивати тек 8-9 године. Уколико узимате саднице прве плодове можете очекивати у петој години.

Најбоље време за садњу нара је пролеће, када прође опасност од мразева, а до тада можете чувати саднице у негрејаној и добро осветљеној просторији. Уколико се прави засад, пре него што посадите саднице нара, неопходно је да уклоните сав коров и дубоко поорете. Сади се на растојању 5 џ 3 м. Уколико садите нар у башти или дворишту обавезно га ставите на осунчано место јер тражи доста сунца и мора да буде заклоњен од ветра. Саднице нара се саде у претходно ископане рупе на дубину од око 70 цм. Корен се покрива земљом, затим слојем ђубрива, па опет земљом. На крају се залије водом.
Нар је самооплодан, односно једно дрво има и мушке и женске цветове. Када се заврши период цветања, са дрвета отпадају сви мушки цветови и само неоплођени женски цветови, те се може десити да испод свог нара ођедном видите гомилу отпалог цвећа. Немојте бринути, то је нормално.
Јесењи и пролећни месеци су период интезивног раста корена и тада је битно да земља буде довољно влажна. Наравно, вода је неопходна и када цвета и када расту плодови, и зато је важно да имате сигурно водоснадбевање. Уколико се нар не залива редовно долази до пуцања плода. Што се тиче ђубрења, сугестије су да се сваке треће године додаје стајњак и минерална ђубрива, а за прихрану најчешће се користи КАН.

Берба нара је обично у другој половини септембра, а орезује се сваке године, како би се добио лепо оформљен, прозрачан жбун.

Након бербе, а пре првих мразева, неопходно је заштити нар од зиме. То се ради тако што се жбун покрије агротекстилом, а доњи део стабла обилно загрне отпалим лишћем и сламом. Ово је јако важно урадити да не би нар измрзао током зиме.

Уколико желите да га размножавате, нар се лако размножава ожиљавањем зрелих резница.

Нар је изузетно корисна и профитабилна биљка која се доста користи у кулинарству, за прављење сокова, у козметици и фармацији. Као антиоксидант веома је битан за кожу, а штити је и од штетних УВ зрака; користан је за кости; успорава рак простате, а користи се и у превенцији рака дојке.

Izvor: agromedia.rs

Успешан узгој нара зависи од избора сорте и начина неге