Kaže se da se vino ne pije već se u njemu uživa pa zato postoje neka pravila da bi se dobilo najbolje od ovog napitka. Pravila podrazumevaju odgovarajuću čašu, način na koji se vino zavrti u čaši i slično. U nastavku saznajte i kako da izoštrite svoja čula da biste u potpunosti uživali u vinu.

Ako prilikom degustacije koristite više različitih vina koja ćete upoređivati, koristite različite čaše ili obavezno isperite čašu vodom kad prelazite sa jednog vina na drugo. Treba znati da neki od faktori koji mogu da utiču na vaš nos i nepce da ne doživite vino onako kako bi trebalo su: raznorazni mirisi od kuvanja, parfema, losiona posle brijanja, miris duvana, pasta za zube, žvakaća guma, čokolada i sl. ili čak ako probate vino na otvorenom prostoru.

Da biste komentarisali i ocenili vina, potrebno je da „naštimate“ svoja čula. Ovaj proces je važan kako započetnike u svetu vina, tako i za profesionalce koji s vremena na vreme treba da provere stanje sopstvenih receptora. Ovo će vam pomoći da lakše shvatite šta to zaista volite kod vina.

Izoštrite svoja čula

Neophodne su vam sledeće stvari: suvo crveno vino, četiri iste vinske čaše, plus još jedna kontrolna u kojoj će biti čisto vino, zatim kesica crnog čaja, pola limuna, kafena kašičicu šećera, malo votke. Naravno, pripremite i papir i olovku da zabeležite svoja zapažanja.

Naspite podjednaku količinu vina u sve četiri čaše, a potom u svaku dodajte po jedan od pripremljenih „elemenata“. Ovi elementi su odabrani da bi se ispitale reakcije kod ljudi na: tanine, kiseline, šećer i alkohol.

Tanini

Sačekajte da se kesica čaja rastvori desetak minuta u vinu pa je izvadite. Probajte prvo kontrolno vino u kome nema ničega, dobro ga provrtite po ustima, zapamtite šta osećate. Potom bez mirisanja, probajte vino s čajem. Primetićete dve promene koje su vezane direktno za tanine. Gorčina se frapantno povećala, ali je i vino postalo nekako suvlje. Jezik je hrapav, a ovo osećanje šmirglanja bitan je atribut tanina. Jako taninska vina će pružati taj osećaj samo neće biti izrazite gorčine kao kod vina sa čajem. Ukoliko vam sve ovo mnogo ne smeta, moguće je da niste preterano osetljivi na tu vrstu senzacija i da ćete najverovatnije biti ljubitelj južnjačkih vina velikog tela.

U suprotnom slučaju postoji mogućnost da ste takozvani „supersenzor“ i da će vam najviše prijati slatkasta ili ipak bela vina.

Kiseline

Iscedite pola limuna u vino. Prvo probajte kontrolno vino, a potom malo zakišeljenog. Da li vam novi ukus deluje kao da je vino sada laške ili punije? Da li je zapravo vino sada manje ili više gorko?

Primetićete u ovom slučaju barem tri bitne promene: Vino je postalo lakše, tanje, povećalo vam se lučenje pljuvačke i usta se skupljaju a prirodne gorkaste arome dolaze više do izražaja. Kao da su se i tanini pojačali, pa čak i i neke osobene note vezane za tercijarne arome i završnicu.

Šećer i slast

Naravno, prvo probajte kontrolno vino, a potom ono u kome ste razmutili šećer. Kako šećer u vinu utiče na arome voća? Kako vam se čini vino na samom vrhu jezika i šta osećate kad progutate vino?

U manjoj meri šećer utiče da vino pamtite kao slatkasto, ali on zapravo daleko više ističe voćne arome vina i dodaje uljaste note u završnici koja se time dodatno duže pamti. Slast je ono što se praktično prvo oseti jer dolazi na vrh jezika. Takođe se slast oseća u završnici jer ostaje kao taj uljasti trag na dnu vašeg jezika.

Alkohol

Nakon što probate kontrolni uzorak, uzmite malo onog sa dodatom votkom čija aroma ne utiče na samo vino u većoj meri. Da li vino deluje tanje ili punije? Šta alkohol čini aromatici i gde se oseća? Šta čini završnici?

Votka će začiniti vino, ali to nije ono što treba da ispratite, naprotiv. Osetite ono što se dešava u tečnosti na vašem jeziku i kad vino progutate. Primetićete da su se začinske arome u vinu drastično pojačale kao i sitno peckanje na jeziku. To će doprineti osećaju da je vino dobilo u telu, čvrstoći, a kad progutate, osećaj će se lagano preneti u nešto dužu završnicu i dati utisak da vino poseduje određenu toplinu.

Nepisana pravila za degustaciju vina

Gledanje – ako se vino posmatra naspram belog papira ili neke druge svetle pozadine, boja vina može da ukaže na sortu grožđa, poreklo i starost.

Njihanje - kada se vino zavrti u čaši, ono diše i oslobađa svoje arome, a način na koji se cedi niz zidove čase govori o sadržaju alkohola i starosti vina.

Gutanje – kada se uzme veliki gutljaj vina, dolazi do senzacije u ustima i na jeziku. Tako se analizira vino i prepoznaje ukus i tekstura.

Posmatrajte bistrinu vina

Dobro vino ne sme biti zamagljeno i mutno. Mora biti čisto. Za crvena vina je uobičajeno da ponekad izgledaju “uprljano” zbog nataloženog sredstva za bojenje, soli tartarata i tanina, ali to ne znači da je vino u lošem stanju. Kod belih vina se ponekad na dnu čaše mogu videti bezopasni providni kristali ili sitni mehurići.

Uživajte u mirisu

O vinu se najviše saznaje njegovim mirisanjem. Mnogo više nego gledanjem ili otpijanjem, ali za to je potrebno mnogo iskustva. Određivanje arome, izvora arome, prepoznavanje tipične arome mladih i starijih vina, intenzitet mirisa su samo neki od faktora koje znaju da prepoznaju pravi poznavaoci.

Probajte vino

Gutljaj vina samo pomaže da pobliže odredite već stečene utiske. Na kraju, vodite beleške i ocenjujte vina samo za sebe. Tako ćete, vrlo verovatno, brzo pronaći svoje omiljeno.

Agroinfo.rs

Vodič kroz svet vina: Par trikova da postanite dobar poznavalac i pronađite svoje omiljeno vino!