Лешник је, поред ораха, биљна врста која доноси изузетно добру зараду и за коју најчешће тржиште и купци нису проблем. Откупљивачи на већим пијацама, колачари и мегамаркети увек исказују потребу за већим количинама лешника.

Међутим, многи пољопривредни стручњаци истичу да постоји велики раскорак између тренутног стања производње леске у Србији и њених стварних потреба, иако наша земља има повољне агроеколошке услове за ову воћку. Како бисте смањили тај раскорак, обезбедили свом лешнику потребне услове за добар и пун род, а самим тим и добро зарадили, крените од земљишта.

Лешник и у лошим условима даје принос, али умањен. За лешнике са високим генетским потенцијалом потребна су умерено влажна и хумусна земљишта са вишом пХ вредношћу. Стручњак за воћарство ПССС Крагујевац, Биљана Милосављевић, каже да ако земља нема довољно влаге, она се мора надоместити.

„Уколико земља није довољно влажна, врши се заливање. Сваку садницу треба залити са 10 литара воде. Неопходно је наводњавати у првим годинама како бисмо постигли добар пријем садница, а по потреби и касније, уколико су велике температуре током лета“, препоручује Милосављевићева.

С друге стране, претерана количина влажности у виду високог нивоа поџемних вода или дугог задржавања површинских може лоше утицати на биљку, као и близина већих водних површина.

Она додаје да близина језера и великих река утиче на смањење температурних колебања, на повећање релативне влажности ваздуха када вегетација код лешника почиње касније, па и на фазу цветања и завршетак вегетације.

Из тог разлога, али и због потреба за светлошћу и проветреношћу, лески одговарају терени са благим нагибом због израженијег струјања ваздуха и мање отпорности од измрзавања. Што се тиче квалитета земљишта, лешник тражи оно које је растресито.

Управо растресита земљишта су важна зарад равномернијег развијања кореновог система, како у ширини, тако и у дубини. Захваљујући тој растреситости, земљиште ће имати довољно хранљивих материја, ваздуха и воде током целе године, што ће погодовати лески. Таква земљишта су песковито-глиновита и хумусно-карбонатна. Лески никако не погодују кисела земљишта, каква се углавном налазе у Србији.

„Зато пре садње треба испитати киселост земљишта, односно пХ вредност, јер идеална пХ вредност за гајење лешника је од 6 до 7“, каже наша саговорница.

Пре садње уколико је потребно, треба обавити дренажу, а плодност надоместити фосфорно-калијумовим ђубривима. На једном хектару се сади око 500 садница, а пре садње се копају јаме дубоке и широке 40 цм. Више се преферира јесења садња него пролећна.

Леска има веома кратак период мировања, зато је најбоље садњу обавити рано у јесен, а ако се ипак пољопривредник одлучи да сади у пролеће то треба да уради најкасније до марта. Када се садница стави у јаму, затрпа се земљом, нагази се и обавезно се убацује неки инсектицид.
Након садње, земљиште је неопходно одржавати применом правилних агротехничких мера које ће омогућити аерацију и потребну влажност, а уједно ће спречити развој корова.

Izvor: agromedia.rs

За успех у гајењу лешника битно је и добро земљиште