U našoj zemlji se najviše konzumira kravlje mleko, pa tako na rafovima možemo videti različite verzije ovog napitka. U nastavku teksta razmatramo da li je mleko sa manje masti zdravije i da li biljni napici smeju da nose naziv 'mleko'.

Kravlje mleko obuhvata 85% ukupno proizvedene količine mleka u svetu, a u našoj zemlji čak i do 95%. Ono se na tržištu javlja sa različitim procentom masti, pa se kupci često zapitaju koje mleko je zdravije.

Mleko je vrlo važna i nutritivno vredna namirnica koja je bitna za nesmetano funkcionisanje organizma. Bogato je hranljivim materijama i obezbeđuje značajne količine energije, proteina i mikroelemenata, poput kalcijuma, magnezijuma, riboflavina, vitamine B5 i B12. Mleko i proizvodi od mleka su veoma značajni za pravilnu i izbalansiranu ishranu, posebno dece i starijih odraslih osoba. Iako postoje neki trendovi koji govore da mleko sa višim procentom masti nije zdravo, brojni stručnjaci se slažu da mleko nije mleko ako nema odgovarajuće količine masnoće u sebi. Mlečna mast je upravo značajna komponenta ovog napitka i  doprinosi njegovog kalorijskoj vrednosti.

Mleko sa različitim udelom mlečne masti

Iako postoje brojne verzije, ne može se striktno odrediti koje mleko je zdravije, ali isto tako postoje nepobitne činjenice kada je ova tema u pitanju. Mleko sa većim sadržajem masti ima više kalorija kao i zasićenih masnih kiselina koje se često povezuju sa negativnim efektima po zdravlje ljudi, ali poslednjih godina studije ne pokazuju negativne efekte konzumiranja punomasnog mleka po zdravlje, posebno kada je reč o srčanim oboljenjima. 

Manji sadržaj masti u mleku sa sobom nosi i manji sadržaj zasićenih masnih kiselina, a sa druge strane, vitamin D koji je rastvorljiv u mastima se nalazi u manjoj količini ukoliko je smanjen sadržaj masti. U tome može postojati značajna razlika kada je u pitanju mleko sa manjim ili većim procentom mlečne masti.

Stručnjaci kažu da, recimo, ukoliko poredimo mleko sa 1,6 odsto i 2,8 odsto mlečne masti, ukoliko pažnju usmerimo na proteine koji se u nutritivnom smislu smatraju najvrednijim, ove vrste mleka se ne razlikuju značajno.

Da li se biljni napici mogu nazvati mlekom?

Poslednjih godina je prisutan trend povećanja korišćenja nekih zamena za mleko na biljnoj bazi. Neki ljudi ove zamene koriste jer nisu tolerantni na laktozu ili imaju neke alergije na mleko, dok ih drugi koriste jer su na režimima ishrane koji ne podrazumevaju korišćenje namirnica životinjskog porekla. Tako imamo bademovo, sojino, kokosovo, pirinčano mleko i slično.

U nutritivnom smislu, i pored prednosti, ovi proizvodi su često inferiorni u sastavu u poređenju sa mlekom, najčešće u pogledu visokovrednih proteina, pa je pravilno ove proizvode nazivati napicima, a ne mlekom. Takođe, njihova sličnost sa mlekom je često zasnovana samo na izgledu i zbog svega toga se ne sme zapostaviti značaj mleka kao nutritivno vredne i hranljive namirnice, naročito u ishrani dece, napominju stručnjaci.

Agroinfo.rs

Da li se biljni napici smeju nazivati mlekom i da li je mleko sa manjim procentom masti zdravije?