Snovi su večita misterija. Ranije su postojale tvrdnje da sanjamo vrlo kratko, svega nekoliko sekundi, danas da to može trajati satima. Šta su snovi, koje su faze sna, zašto i kako sanjamo? Odgovore vam otkrivamo u nastavku teksta.

Snovi su hiljadama godina unazad fascinirali filozofe i mislioce, ali su se tek nedavno našli pod lupom empirijskih istraživanja i naučnih studija. Velike su šanse da ste do sada često pokušavali da pronađete smisao misterioznog sadržaja sna ili ste se pitali čemu snovi uopšte služe ili – zašto sanjamo? Snovi su događaji i slike koje naše misli stvaraju tokom spavanja. Snovi mogu biti zabavni,  romantični, strašni i uznemirujući, ali uglavnom su nerazumljivi i čudni.

Stručnjaci koji se bave sitraživanjem spavanja i snova još uvek nisu dokučili i dokazali pravi razlog nastanka snova. Sva saznanja do kojih je, po pitanju snova, čovečanstvo došlo, svode se na hipoteze. Da li su snovi samo deo procesa spavanja ili imaju i neku drugu namenu, odnosno svrhu? Neki istraživači smatraju da snovi zapravo nemaju nikakvu svrhu, dok drugi veruju da je proces snevanja ključan za mentalno, emocionalno i fizičko blagostanje.

U saglasnosti sa psihoanalitičkom perspektivom, teorija snova Sigmunda Frojda sugeriše da su snovi predstavnici nesvesnih želja, misli i namera. Prema Frojdovom psihoanalitičkom modelu ličnosti, ljudi su često vođeni agresivnim i seksualnim instinktima koji su potisnuti iz svesti kao neprihvatljivi. I dok ovakve misli nisu izražene svesnim putem, Frojd smatra da one ipak pronalaze put do svesti, i to kroz (između ostalog) snove.

Mogući razlozi za nastanak snova:

- Snovi predstavljaju nesvesne želje i nepreživljene strasti.
- Snovi su tumačenje nasumičnih signala iz mozga i tela tokom spavanja.
- U snovima uređujemo i obrađujemo podatke dobijene tokom dana.

Neka važna objašnjenja kada su u pitanju snovi su da se mogu posmatrati kao kognitivna simulacija realnog života, značajna su refleksija nesvesne mentalne aktivnosti, predstavljaju jedinstveno stanje slučajnosti koje uključuje tri vremenske dimenzije: iskustvo sadašnjosti, obradu prošlih iskustava i pripremu za budućnost. Snovi nude obradu svih aktivnosti koje se dešavaju u budnom stanju. Ovaj proces pokreće potrebu za psihološkim balansom.
Takođe. mogu poslužiti kao samopomoć - oni mogu delovati na nas kao jedan od oblika psihoterapije.

Faze spavanja

Postoji 5 faza u ciklusu spavanja:

1. faza - dremanje: plitko spavanje, prelazak iz budnog u stanje spavanja. Oči se polako kreću, a mišići su spori i opušteni. Tipični su neuobičajeni spazmi mišića i osećaj pada. Ova faza predstavlja 4-5% vašeg sna.

2. faza - blagi san: u ovoj fazi srčani ritam usporava, kretanje očiju se zaustavlja, moždani talasi usporavaju. Pojavljuju se povremeni, nagli pokreti očiju ispod kapaka. Ova faza predstavlja 45-55% vašeg sna.

3. faza - duboko spavanje: moždani talasi dodatno usporavaju. Ta faza predstavlja 4–6% vašeg sna.

4. faza - potpuno duboko spavanje: disanje se dodatno usporava, temperatura tela se smanjuje i dalje, u ovoj fazi oči se ne pomeraju, čak su i mišići neaktivni. Faze 3 i 4 zajedno čine dubok san. Ako se osoba probudi u fazi 4, može se na trenutak osetiti dezorijentisano i zbunjeno. Ova faza predstavlja 12-15% vašeg sna.

5. faza - spavanje REM: za ovu fazu spavanja, karakteristično je brže disanje i veća brzina srca. Oči se kreću brže, a moždani talasi su brži i neusaglašeni. Mišići su privremeno paralizovani. Ako se osoba probudi u fazi 5,obično navodi da su joj snovi prilično nelogični. Ova faza predstavlja 20-25% vašeg sna, i u njoj se javlja najveći broj snova.

Neke stvari o snovima koje treba da znate

Ljudi koji sanjare u toku dana, više sanjaju noću
Naučnici su ustanovili da su delovi mozga koji su odgovorni za naše sanjarenja i maštanje u toku dana takođe odgovorni za noćne snove. Ukoliko se zanosite u svojim mislima nekoliko sekundi ili minuta i su stanju ste da dobro vizualizujete i zamišljate situacije, veoma je verovatno da sanjate više nego drugi i da ćete to zapamtiti.

Mit je da su snovi samo u REM fazi sna
Od pedesetih godina veruje se da se samo u određenoj REM fazi sna sanjaju snovi što je oko 20 – 25 posto stanja spavanja. Nauka kaže da se ljudi nekada bude iz te faze bez snova kao i da se bude posle ostalih 80 posto prepričavajući snove. Istina, veliki deo snova je u REM-u.

Svrha snova
Iako postoji mnogo teorija o snovima, od toga da su oni tragovi prošlosti ili budućnosti, da su proročki, da kroz njih možemo da rešavamo svoje probleme ili da pronalazimo odgovore na životna pitanja… nauka nije stala ni iza jedne teorije. Tako da ne postoji zvanično objašnjenje o svrsi snova.

Lucidni snovi
Prema istraživanjima, prosečna osoba je jedino u stanju da zapamti u kom delu noći je sanjala lucidan san. Zato je pri istraživanjima snova veoma važno da postoji ovakav san jer se prema njemu sprovode ostala istraživanja.

Ljudi na svim krajevima sveta sanjaju iste stvari
Jedno istraživanje otkrilo je neverovatne sličnosti u snovima koje ljudi sanjaju širom sveta.

-Snovi su najčešće fantazmagorični: ljudi, mesta, događaji i predmeti koji pokušavaju da se smoje međusobno.

-Najčešće emocije u snovima su nervoza i negativna osećanja.

-Većina ljudi sanja u boji ako su u detinjstvu gledali monohromatski TV, ali je verovatnije da sanjaju crno-belo.

-oko 10 posto ljudi ima seksualne snove s tim što je ova brojka veća kod adolescenata.

Šta slepi ljudi vide u snovima?
Naučnici potvrđuju da ljudi koji su rođeni slepi ili su izgubili vid pre pete godine nisu u stanju da vizualizuju u snovima kao ostali. 

Agroinfo.rs

ODRAZ NEPREŽIVLJENIH STRASTI: Zašto se svakodnevno susrećemo sa ovim MISTERIOZNIM stanjem?