Verovatno ste se bar jednom zapitali da li je biljkama u vašoj bašti zaista potrebna prihrana, međutim, nikada se niste usudili da rizikujete sa eksperimentom. Zato u ovom članku rešavamo tu dilemu i otkrivamo kojim biljkama je prihrana potrebna, a kojima - nije.

Biljkama su potrebne hranljive materije, u to nema sumnje. Osim kiseonika, vodonika i ugljenika, biljke većinu hranljivih materija dobijaju iz zemlje. Ono što baštovani zaboravljaju da je zemlja poput velikog skladišta hrane. Ima puno hrane koja je spremna da je biljke konzumiraju.

Pretpostavimo da je vaš frižider pun hrane. Kada odete u prodavnicu, jer vam nedostaje sapun da li ćete kupiti još hrane? Naravno da nećete, jer je već imate.

Tako je i sa dodatnim đubrenjem. Trebalo bi da se radi tek kada hranljivih materija ponestane u zemlji. Međutim, tada bi trebalo da se primene samo hranljive materije koje zaista nedostaju. Nema smisla da se dodaje nešto što već ima u zemlji u dovoljnoj količini.

Postoje dva načina da znate šta zemlji nedostaje: a) kroz uzgoj biljaka i poznavanje signala koje one šalju i b) ispitivanjem tla.

Problem mnogih baštovana je taj, što ne rade analizu zemljišta i ne veruju sopstvenim biljkama koje pokazuju da su nivoi hranljivih materija u redu. Umesto toga, veruje se marketinškim porukama, društvenim medijima i mnogim drugim izvorima koji se obraćaju komercijalnim proizvođačima koji se bave intezivnom i konvencionalnom proizvodnjom povrća ili voća.

Međutim, dodatna prihrana biljaka kada nije potrebna dovodi do nepotrebnog održavanja. Budući da azot u đubrivima poboljšava rast stabljika i lišća, ako se žive ograde đubre, to znači da ćete morati češće da ih šišate. Ista stvar se dešava i sa travom.

Većinu trajnica ne treba dodatno đubriti, poput drveća, žbunja i višegodišnjih biljaka, odnosno izuzetno retko.

Biljke kojima je dodatna prihrana najpotrebnia su, zapravo, jednogodišnje biljke, a posebno jednogodišnje cveće u saksijama. Budući da svo vreme cveta, cveće troši mnogo hranljivih materija i treba da se dohrani. U tom slučaju se koriste vodotopiva đubriva i to samo kada im je potrebno, a znaci su smanjeno cvetanje ili usporeni rast.

Ako imate malu baštu, možete da gajite patuljasti paradajz i druge manje biljke kojima dodatno prihranjivanje nije potrebno.

One mogu da tolerišu kratka sušna razdoblja, sve dok padaju umerene količine kiše. Međutim, većina patuljastih biljaka ne može da se nosi sa dugotrajnim sušama, jer njihov korenski sistem ne može da podnese takve uslove.

 Agroinfo.rs

Biljke koje nikada ne treba prihranjivati