Badame je najbolje jesti na prazan stomak kako bi se obezbedila što bolja apsorpcija hranljivih sastojaka. Upotreba badema pomaže i u nezi kose, kože i zuba

Bademi se mogu jesti sirovi ili pečeni. Mogu se dodavati salatama i jelima, a bedemovo mleko je takođe odlična namirnica.  Dobar su izvor vitamina E, kalcijuma, fosfora, gvožđa i magnezijuma. Sadrži i cink, selen, bakar i nijacin. 

Programi zaštite badama:

Održavanje tla i đubrenje zasada badema vrlo su slični održavanju tla i đubrenju zasada bresaka i nektarina, pogotovo što su im iste podloge. Naime, pri održavanju tla važno je održavati tlo bez korova, a to se postiže zimskim i prolećnim oranjem te redovnim kultivisanjem kroz godinu.

Đubrenje zavisi o prirodnoj plodnosti tla, odnosno snabdevanju organskom materijom (humusom) i biogenim elementima (u prvom redu N, P i K te mikroelementima Fe, Z itd.). Poželjno bi bilo svake treće godine dodati organska đubriva, a od mineralnih koristiti ona bez Zl (NPK 05:20:30, 07:14:21 i sl.). 

Zaštita badema

Badem je jako osetljiv na bolesti Moniliju (Monilia laka), rupičavost lista, zatim na štetočine kao žilogriz, vaši, a valja biti vrlo oprezan prilikom nabavke sadnog materijala, na bezvirusnost te moguće bakterioze (Pseudomonas agrobacterium, Pseudomonas siringa ei Ervinia amilovora).

Ovo su najvažniji agrotehnički zahvati koji se redovno moraju sprovoditi u savremonom uzgoju badema, no u proizvodnji se mogu dogoditi i nepredviđene potrebe za nekim zahvatima, koje onda rešavamo u saradnji sa specijalistima za badem.

Izvor:psss.rs

Kako sve možemo zaštiti badem