Poleganje rasada predstavlja bolest koja zahvata mlade sadnice povrća, začinskog i lekovitog bilja, kao i cveća. Kada dođe do infekscije, mlada sadnica retko preživi, a dešava se da se čitave grupe sadnica zaraze. Ipak, infekciju je moguće izbeći na vreme.

Kritičan period u kojem dolazi do poleganja je onaj nakon setve a pre stasavanja sadnica. Tada su biljke osetljive i potrebna im je posebna nega. Kada biljka razvije listove i dobro se ukoreni postaje sposobnija da se prirodno odupre gljivicama odnosno buđi koje prouzrokuju poleganje.

Širok dijapazon sadnica povrća i cveća može biti zahvaćen bolešću poleganja. Mladi listovi, stabla i korenov sistem u razvitku su naročito podložni ovoj infekciji. U određenim klimatskim uslovima, patogeni zaslužni za bolest poleganja mogu zaraziti i korenov sistem kao i početne redove listova ili grana čak i kod odraslih biljaka. Gljivice rizoktonija i fuzarijum kao i vodena buđ – pitijum, predstavljaju  patogene koji najčešće uzrokuju poleganje.

Poleganje rasada – siptomi

Najčešći slučaj je onaj u najranijoj fazi razvoja sadnice kada proces klijanja biljke biva prekinut i klijanac ne uspe da se izdigne iznad površine zemlje.

Ako biljka uspešno pregura fazu klijanja, sledeća kritična tačka je u fazi razvoja kotiledonih (prvih) listova i začetka stabla koji u slučaju poleganja postaju previše mekani, vodenasti i poprimaju atipičnu, sivu ili braon boju.

Na to da je sadnica zaražena bolešću poleganja jasno će ukazati i stablo koje je previše istanjeno da poprima izgled niti. Takođe, siguran pokazatelj je i uvenuće listova kao i njihova boja koja iz zelene prelazi u sivu ili braon.

Isto važi i za koren biljke, koji zadobija karakteristične sivo-braon mrlje i ujedno zaustavlja razvoj i postaje zakržljao.

Ponekad, u uslovima posebno izražene vlažnosti vazduha, delovi biljke zahvaćeni bolešću bivaju presvučeni tankom paučinastom masom.

Prouzrokovači poleganja rasada   

Zajedničko za sve patogene, prouzrokovače poleganja, bilo da su to gljivice ili buđi je to da dobro opstaju u zemlji i u biljnim ostacima.Do posude u kojoj se sadnica gaji, patogeni mogu stići na nekoliko načina. Saksije, alat ili supstrat od prethodne sezone, koji nisu adekvaktno očišćeni, u sebi mogu sadržati patogene. Spore gljivice fuzarijuma mogu biti prenete i od strane insekata a takođe se mogu transportovati do biljke i preko opreme za zalivanje. Sa druge strane, buđ pitijuma, do biljaka pronalazi put uglavnom preko prljavih ruku, kontaminiranog baštenskog alata ili zaprljanih krajeva creva za zalivanje.

Jednom kada dospeju u okruženje mlade sadnice, patogeni se lako kreću od biljke do biljke preko podloge na kojoj se biljka gaji odnosno preko zajedničke vode kojom se sadnice zalivaju.

Baštenska zemlja, budući da u sebi sadrži male količine ovih patogena, može biti dobra podloga za razvoj zaraze ukoliko se koristi kao medijum za proizvodnju rasada, s obzirom na to da patogeni dobijaju odlične uslove za razmnožavanje u okruženju sa više vlage i toplote.

I sadnice koje su prethodno direktno posejane u zemlju u bašti mogu biti zahvaćene poleganjem. Bolest može postati ozbiljna kada je setva obavljena u previše hladnoj zemlji koja usporava klijanje ili kada nakon setve dođe do većeg zahlađenja i vlažnosti koje rezultiraju sporijim klijanjem i rastom.

Patogenima je zajedničko i to da bujaju u hladnim i vlažnim klimatskim uslovima. Uz to, bilo kakve vremenske prilike koje usporavaju rast biljaka, ujedno povećavaju šanse za razvoj bolesti poleganja.

Prema tome, nedostatak svetlosti, preobilno navodnjavanje, višak soli od preteranog đubrenja kao i niske temperature zemljišta za sadnju, faktori su koji su usko povezani sa poleganjem i povećavaju šanse za razvoj istog.

Kako sprečiti nastanak bolesti?   

Prevencija nastanka poleganja u velikoj meri svodi se na higijenu opreme za sadnju. Naime, za početak je potrebno sterilisati kontejnere. Zatim, za setvu je preporučljivo koristiti nov supstrat umesto već korišćenog od prethodne sezone, kao i izbeći upotrebu baštenske zemlje i komposta kao medijuma za uzgoj biljaka. Sam supstrat trebalo bi da ima svojstvo dobre drenaže, odnosno oslobađanja viška vode a i sami kontejneri i saksije moraju imati adekvatne drenažne otvore. Zalivanje treba da održava supstrat vlažnim ali nikako natopljenim vodom. Takođe, sav alat koji se koristi za sadnju i kasniju brigu o sadnicama mora biti čist i mora se čuvati na čistom mestu kada nije u upotrebi.

Za sadnju na otvorenom, potrebno je sačekati da se setveni sloj dovoljno zagreje kako bi klijanje bilo uspešnije, u zavisnosti od potrebe konkretne billjke za toplotom.

Temperatura vode, đubrenje i svetlost

Temperatura vode kojom se obavlja zalivanje takođe je važan faktor u prevenciji bolesti. Naime, samo čista voda, temperature od 20-25 stepeni treba da se koristi za zalivanje budući da hladna voda od 10 stepeni ili manje, značajno usporava rast biljaka i samim tim povećava šanse za zarazu.

Đubrenje sadnica pre nego što razviju barem nekoliko listova nije potrebno niti preporučljivo. Treba imati na umu da većina supstrata u sebi sadrži sporo otopiva đubriva te da đubrenje sadnica uopšte nije potrebno a ukoliko to nije slučaj, đubri se sa ¼ otopivog đubriva nakon pojave prvih nekoliko listova.

Ipak, sve prethodno navedeno neće imati efekta ukoliko biljka nema dovoljno svetlosti. Potrebno je obezbediti 12-16 časova svetlosti za normalan rast.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

POLEGANJE MLADOG RASADA: Sprečite infekciju biljaka bez hemije