Od zemalja u okruženju koje su uspešne, pretežno industrijske, ali koje imaju uređen sektor poljoprivrede i brinu se o svojim poljoprivrednim proizvođačima, mogli bismo dosta toga da naučimo. Prvenstveno moramo raspoloživa sredstva namenski ulagati u ovaj sektor i davati podsticaje proizvođačima da bi se osigurao napredak u budućnosti.

Iako situacija nije nigde idealna, neki sistemi koji se primenjuju u drugim zemljama definitivno donose bolje rezultate. Poljoprivredna proizvodnja se u Nemačkoj konstantno razvija, te uprkos tome što su porasle i količine proizvedenih proizvoda i što preostale farme postaju veće i produktivnije, najprisutnije su i dalje porodične farme.

Pedesetih godina prošlog veka, Nemačka poljoprivreda se uglavnom zasnivala na ručnom radu. Svaki peti radnik ove zemlje je bio zaposlen u poljoprivredi. Pojavom traktora, kombajna, muznih mašina i drugih sredstava, situacija se promenila. Korišćen je samo deo nekadašnje radne snage zbog pojave novih tehnologija. Ovako su farme mogle da obrađuju više zemljišta i da gaje veći broj životinja, a modernizacija je značila da je poljoprivreda postala kapitalno intenzivan posao. Međutim, ulaganje u modernu opremu i tehnologiju nije svim proizvođačima jednako značilo jer nisu imali dovoljno prostora da se šire sa obradivim površinama ili da grade odgovarajuće objekte. Ostali su, pak tražili bolje plaćene poslove u poljoprivredi. Rezultat je bio proces rasta koji traje do danas: u onim oblastima u kojima iz različitih razloga nema perspektive u ovoj oblasti, vlasnici se odlučuju da ne vode dalje svoj posao, a kompanije orijentisane na rast preuzimaju područja koja postaju slobodna i tako dalje proširuju svoju generacijsku bazu.

Koliko zarađuju poljoprivrednici u ovoj zemlji?

Prihodi farmera su često podložni jakim fluktuacijama. Cene mleka, mesa, semena đubriva i slično mogu da dožive promene iz godine u godinu. Prosek koji je ostvaren u poslednjih pet godina je 52.400 evra profita, odnosno aritmetiči određeno po svakom radniku 31.800 evra. U ovaj iznos su uključeni, ne samo troškovi života, već se od ovih sredstava dalje ulaže, odnosno reinvestira, i otplaćuju operativni dugovi.

Međutim, istraživanja pokazuju da oko polovina nemačkih poljoprivrednika živi isključivo samo od poljoprivrede dok druga polovina ostvaruje dodatne prihode na različite načine. Oni koji ne žive samo od poljoprivrede, ostvaruju značajno manje prihode od ove privredne grane, a to je oko 15.000 evra godišnje.

Značajno je napomenuti da svu neophodnu finansijsku pomoć obezbeđuje Evropska unija i Savezna Vlada države. Država finansijski podržava poljoprivredu jer farmeri pružaju širok spektar usluga za društvo i nose veliku odgovornost za očuvanje prirodnih i kulturnih pejzaža. Oni snabdevaju društvo visokokvalitetnom hranom, oblikuju društvenu strukturu sela i stvaraju mogućnosti za ostvarivanje prihoda i zaposlenja u ruralnim oblastima.

Sa druge strane, ova finansiranja se odnose na poljoprivredna gazdinstva koja adekvatno deluju na polju zaštite životne sredine, ljudi i životinja i koja se moraju pridržavati odgovarajućih pravila i standarda više nego preduzeća u drugim delovima sveta. Često, ovi viši standardi podrazumevaju i ukupno skuplju proizvodnju što sveukupno deluje kao konkurentski nedostatak. Ovakva finansiranja države su namenjena nadoknađivanju tih nedostataka i obezbeđivanju visoke sigurnosti i kvaliteta proizvoda. Promocija se, takođe, navodi kao još jedan bitan faktor u stabilizaciji prihoda u poljoprivredi.

U Nemačkoj je 2014-2020. bilo na raspolaganju ukupno oko 6,2 milijarde evra sredstava iz dostupnih fondova EU. Dok se za direktna plaćanja izdvaja 286 evra po hektaru, za druga plaćanja, kao što su  poljoprivrednoekološki i klimatski programi, izdvaja se 129 evra po hektaru. U okviru tzv. „ozelenjavanja“, farme dobijaju 30% sredstava za direktna plaćanja. Mali i srednji proizvođači su podržani posebnom premijom čime se podstiče „prvi hektar“. Dodatno su obezbeđena sredstva za mlade poljoprivrednike i organsku proizvodnju.

Nosioci poljoprivrednih gazdinstava su uglavnom muškarci, dok svega 10% gazdinstava (preduzeća) vode žene. Prema podacima iz 2019. godine, 32.330 mladih u Nemačkoj je završilo jednu od 14 tzv. „zelenih profesija“, koje podrazumevaju obrazovanje u oblasti poljoprivrede, šumarstva, baštovanstva, tehnologije proizvodnje mleka i slično.

Agroinfo.rs/bmel.de

Koliko zarađuju nemački poljoprivrednici i kakva je njihova uloga u ovoj zemlji?