NAJDUŽI EKSPERIMENT U NAUCI: Koliko seme biljke može da traje u zemlji?

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Dugotrajnost semena se čak i naučno ispituje. Zapanjićete se šta su naučnici otkrili i koliko dugo traje ovaj eksperiment.

Nauka se gradi na znanju i otkrićima prethodnih dela. U hortikulturi je ovo velika istina. Današnje flertovanje sa metodologijom uzgoj biljaka “bez kopanja” doseže do zagovornika iz 1940-ih godina koji su svoje metode velikim delom temeljili na iskustvima pariških baštovana s kraja 1800-ih godina.

Postoji naučna studija o dugovečnosti semena koja je započeta 1879. godine. Neverovatna stvar je da isti eksperiment još uvek traje!

Davne 1879. godine Britanija je bila zauzeta borbom protiv Zulua u Africi, dok je trpela najvlažnije leto u poslednjih 100 godina. U Engleskoj je Čarls Darvin užurbano istraživao crve pripremajući se za svoj rad “Stvaranje plesni od povrća delovanjem crva”.

Iste godine, sa druge strane Atlantika, na Državnom univerzitetu Mičigen, profesor i botaničar dr Vilijam Džems Bil razvio je hibridni kukurz, znatno poboljšavajući prinose.  Međutim, ono što ga je još više zanimalo, to je bilo da sazna koliko će dugo seme nekih najčešćih biljaka ostati u stanju mirovanja u zemlji, a klijati kada je izloženo povoljnim uslovima.

Tako je započeo jedan od najdužih eksperimenata u nauci. O svojoj studiji objavio je članak u Botaničkom glasniku 1905. godine

Eksperiment

Njegov eksperiment je bio krajnje jednostavan. Uzeo je set od po 50 semena od 23 biljke, pomešao ih s vlažnim peskom koji može da se nađe na oko metar ispod površine i stavio u boce. Njih je zatrpao, a zatim ih na određeno vreme iskopavao i gledao da li su semena proklijala.

Izveštaj iz 1905. godine nije bio kraj eksperimenta. Profesor Bil je umro 1925. godine u 91. godini života, ali njegova studija traje i dan danas.

Prvih sto godina

Tokom prvih 40 godina eksperimenta, ispitivanje klijavosti vršena su na svakih 5 godina. Doktor Darlington je preuzeo eksperiment od profesora Bila 1915. godine i odličio da produži period između testova klijanja semena na svakih deset godina.

Stogodišnjica studije je obeležena 1980. godine.

Ulazak u naredni vek

Dr. Bandurski je preuzeo studiju od dr Darlingtona nakon njegovo odlaska u penziju i odlučio je da produži period između testiranja semena na 20 godina. U aprilu 2000. godine otkopano je 15 boca koje je ravno pre 120 godina zakopao dr Bil. 

Opservacija o klijanju semena

Kada je profesor Bil izvestio o svojim rezultatima 1905. godine, zaključio je da svo seme kod biljaka ne klija odjednom i istovremeno, već je biljkama korisno da dobar deo živog semena ostane u tlu. Ono će da čeka do godine koja će biti najbolja za rast i razvoj. To je najsigurniji način da opstanu kao vrsta.

Narednih 100 godina

Godine 2000. iskopano je 15 boca i testiran je njihov sadržaj. Samo je nekoliko semena klijalo od nekoliko vrsta! Posle 120 godina semena su proklijala, što izaziva strahopoštovanje.

Ove godine je je proklijalo jedno seme. Pretpostavlja se da će seme vrsta koje nije klijalo u 2000. i 2021. godini možda da iznenadi i nikne, pa se studija i dalje nastavlja.

Studija će trajati do 2100 godine.

Agroinfo.rs

NAJDUŽI EKSPERIMENT U NAUCI: Koliko seme biljke može da traje u zemlji?

Komentari

cheap generic cialis Rifampicin resistance MIC 2 Вµg mL is rare but can occur in isolates from patients with significant rifamycin exposures and failure of treatment with a rifamycin containing regimen 15

Bone mineral density in healthy Asian Indian women Development of a reference database and implications for diagnosis of osteoporosis in Indian women living in the United States viagra generic names

We found that multiple injections of higher doses of cisplatin in a shorter interval affected the severity of kidney injury, causing kidney fibrosis to develop at a later time point buy cialis pro

Ideal retroviral packaging buy priligy in uae

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Kada se govori o klimatskim pormenama, najviše pažnje se posvećuje njihovom uticaju na čoveka, njegovom kvalitetu života, uticaju na imovinu i privredu.

Preduslov za osećanje bola je posedovanje centralnog nervnog sistema. Međutim, biljke nemaju nerve i mozak.

Pravila vezana za boravak u prirodi nisu tu da nas ograniče i spreče da uživamo, već da nas podsete da čuvanjem prirode dajemo lični doprinos i za očuvanje planete.

Iako često slušamo kako naša zemlja ima jednu od najbrže rastućih ekonomija u ovom delu Evrope, pa čak i sveta, zvanični podaci Evrostata o stopi siromštva itekako teraju na razmišljanje i pokazuju koliko je ovo kod nas i dalje veliki problem.

Saznaće te ali i naučiti nešto novo i zanimljivo o biljkama koje verovatno niste znali...

Nova istraživanja pokazuju da zamrznuta hrana među svetskom populacijom postaje sve popularnija u odnosu na svežu. Mnogi ispitanici su mišljenja da je zamrznuta hrana jednako dobra ili čak bolja od sveže zbog mogućnosti očuvanja hranljivih materija zamrzavanjem.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета