S obzirom na to da će u narednih pet godina broj ljudi na planeti premašiti 8 milijardi, nezamislivo će biti nastaviti sa poljoprivredom uz korišćenje istih tehnika. Zbog toga su neophodne inovacije.

Poljoprivreda je na prekretnici, a tehnologije će pokrenuti promene. Zbog toga je kompanija IBM nedavno u San Francisku predstavila svoj godišnji plan „5 inovacija za pet godina“, u cilju pokušaja da se odgovori na sve zahtevniju potražnju za hranom širom sveta.

Evo 5 inovacija koje mogu bitno promeniti način poljoprivrede za sledeće generacije:

1. ‘Digitalni blizanci’

Seme je, naravno, osnovni element svakog useva. Rešenje koje je predložio IBM je primena tehnologije „digitalnih blizanaca“ koji su savršena kopija proizvoda (u ovom slučaju poljoprivrednih) ili procesa: kopije koje, međutim, imaju život i u interakciji su samo u digitalnom svetu. To je proboj za kompanije jer imaju mogućnost uštede na stvaranju skupog fizičkog prototipa i umesto toga započinju testiranje performansi objekta samo digitalno. “Digitalni blizanac obradive zemlje, poljoprivrednih resursa biće dostupan svim poljoprivrednicima, dobavljačima poljoprivredne opreme, distributerima hrane, odeljenjima za poljoprivredu i zdravstvo, bankama i finansijskim institucijama, humanitarnim organizacijama širom sveta. Ovim se omogućava rast poljoprivredne produktivnosti i sigurnosti hrane,  kao i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu.

2.  Međusobno povezani lanac snabdevanja

Ovo je primena tehnologije na lanac snabdevanja hranom: zahvaljujući njoj će svaki akter tačno znati koliko treba da proizvede, naruči i isporuči za sledeću kariku u lancu, izbegavajući tako sve viškove (otpad) što karakteriše trenutni model. Osim toga, ova tehnologija će garantovati i veću svežinu i kvalitet hrane koja će doći do potrošača, zahvaljujući integrisanoj upotrebi  odgovarajućeg algoritama i veštačke inteligencije.

3. Mikrobi kao saveznici

Osnova svakog budućeg razvoja tehnika kultivacije je da znamo šta jedemo. Pored blok-lanca, postoji i inovativan i, istovremeno, vrlo klasičan način otkrivanja preciznih karakteristika hrane. Za to su zaduženi mikrobi. Analiza i mapiranje mikrobioma, organizama koji komuniciraju i koegzistiraju sa svim životinjama, uključujući ljude, omogućava da se analizira genetski sastav i tako garantuje poreklo i kvalitet. U IBM-u se ovaj projekat naziva „Kulturni klub“ i obećava da će biti važan korak napred na polju bezbednosti hrane.

4. Patogeni

Mnogo godina ispitivanja hrane je dovelo do toga da je uvek dobro dovesti u pitanje hemikalije koje se koriste u uzgoju hrane. U budućnosti će biti moguće analizirati hranu jednostavno pomoću prenosnog uređaja koji će nam u realnom vremenu reći da li se u hrani mogu nalaziti elementi koji su štetni za naše zdravlje. Za ovo će biti dovoljan mobilni telefon ili potporna površina sa senzorima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Pokretni senzori bakterija mogli bi enormno da povećaju brzinu ispitivanja patogena, sa dana na sekundu.

5. Zatvoren krug

Sledeće suštinsko pitanje kada je u pitanju ishrana je otpad i viškovi. Jedan od ciljeva poljoprivre u budućnosti je stvaranje zatvorenog proizvodnog ciklusa koji koristi otpad i ostatke za stvaranje novih proizvoda. Iz IBM-a su dali do znanja da će u roku od 5 godina sva ambalaža biti izrađena od materijala koji se može reciklirati. Inovacija se naziva ‘VolCat’: to je katalitički hemijski proces koji transformiše neke plastične materijale u supstancu koja se može direktno ponovo koristiti u mašinama za proizvodnju plastike za stvaranje novih proizvoda.

Agroinfo.rs/thefoodmakers.startupitalia.eu

Ovo je BUDUĆNOST poljoprivrede: Pet inovacija koje će biti neophodne u narednom periodu