Сектор хране за животиње све више користи алтернативне изворе протеина. Код живине, оброк инсеката као замена једног дела соје у исхрани изгледа обећавајуће. Овде је представљено неколико недавних студија.

Инсекти, посебно ларве црних војничких мува, могу да буду алтернатива соји и то због њихове велике храњиве вредности и јер је потребан веома мали простор за њихов узгој.

Ове ларве су одличан извор енергије и протеина (37% до 65% протеина), а утврђено је да је њихов профил аминокиселина погоднији за живину (Барраган-Фонсеца и сур., 2017; Сцхиавоне и сур., 2017). Међутим, у истраживању је такође утврђено да те ларве садрже хитин, који може негативно утицати на варење протеина и, самим тим, у одређеним количинама може бити штетан за перформансе животиња.

Утицај на раст живине

Спроведено је неколико студија како би се утврдило да ли су ларве црних војничких мува добре као састојак за храну за живину и као алтернатива соји. Даббоу и његове колеге спровели су истраживање 2018. године, како би утврдили на који начин ове ларве утичу на раст бројлера, а мерили су крвне параметре и гледали цревну морфологију. У студији је 256 мушких бројлера храњено са четири различита оброка делимично одмашћених ларви од 1. до 35. дана, и то са 0% ларви, са 5%, са 10% и са 15% ларви као замена за соју (и кукурузни глутенски оброк).

Резултати овог истраживања сугерисали су да укључивање дијеталног оброка ларви до 10% повећава тежину бројлера и повећава унос хране, међутим, само у почетном периоду (први дан до 10. дан). Током овог раздобља, њихов раст и развој био је много бржи него у каснијем периоду (раздобље узгоја од 10. до 24. дана и завршни период од 24. до 35. дана).

Повећани унос хране и повећање живе масе приписано је побољшаном укусу хране. Међутим, током периода раста и завршног периода развоја, однос конверзије хране и живе масе код тестиране групе са 15% ларви у исхрани су имали негативне резултате, у поређењу са тестираним групама које су конзумирале 5% и 10% ларви. Претпостављено је да садржај хитина у оброцима са 15% ларви негативно утиче на варење протеина код живине (Даббоу и сур., 2018).

Квалитет меса бројлера

Алтманн и његове колеге анализирали су 2018. године промену квалитета и укуса меса пилећег филеа пакованог у складу са тренутним индустријским правилима.
Пилећи филе, пилића који су добијали одмашћене ларве за оброк као замену за 50% соје (укупно укључивање ларви у оброк пилића у почетном периоду је био 19,5%, а током периода узгоја 16%) чинило се да има интензивнији укус од пилића који нису били храњени ларвама. Међутим, интензитет укуса смањио се 3 дана након паковања, а затим 7 дана након паковања још мало и дошао готово до нивоа укуса филеа од пилића који нису храњени ларвама.

Са друге стране, интензитет укуса филеа груди контролне групе (која није храњена ларвама) се такође смањио за 3 дана након паковања, али, откривено је да се поново повећао након 7 дана.
Дошло се до закључка да смањење интезитета укуса пилетине која је храњена са ларвама не мора да утиче на продају јер купци не воле прејак укус и нису на њега навикли.

Даљом анализом утврђене су стабилнији нивои пХ у пилећим филеима из групе која је храњења оброцима са ларвама, на основу чега се закључило да укључивање ларви у исхрану бројлера може да продужи свежину пилећег меса док стоји у продавницама.

Ефекти на производњу јаја

Укључивање ларви у исхрану такође има утицај на производњу јаја. У истраживању које је трајало 8 недеља на 108 појединачних кока носиља старих 19 недеља, које су храњене стандардном прехраном од кукурузно-сојиног брашна, оброк са одмашћеним ларвама је укључен као замена за соју, са учешћем од 5% и 7.5%. Овде се кукуруз постепено повећавао са смањеним садржаја соје и повећањем садржаја ларви. Међутим, аутори нису навели разлог тих промена.

Резултати су показали да је 7,5% ларви у оброцима дало сличну производњу јаја, просечну масу јаја и просечан квалитет у поређењу са јајима контролне групе која није храњена ларвама. Међутим, 5% ларви у оброку је имало као резултат нижу производњу јаја. Маса и квалитет јаја су такође били знатно нижи него код јаја кокошака које нису конзумирале ларве.

Такође, истраживања су показала да су се боја жуманцета, чврстоћа и дебљина љуске значајно повећали код група које су храњене ларвама.

Закључак

Иако су резултати делимично недоследни, могло би се рећи да укључивање одмашћених ларви у оброке у количини од 10% до 16% као замена соје не утиче негативно на живу тежину и дневни унос хране мушких бројлера барем током почетног периода развоја. Током периода раста и завршетка препоручују се ниже количине. Здравствено стање живине, утврђено анализом крвних маркера, не закључује штетно деловање ларви на њихово здравље.

За производњу јаја, 7,5% брашна од одмашћених ларви, као замена за соју може бити разумна одлука, која ће за резултат имати уједначена јаја са таминијим жуманцетом и јаја која су отпорнија на физичка оштећења, што као резултат има мање губитке током ланца производње и снадбевања крајњих потрошача.

 Izvor: agromedia.rs

Исхрана живине ВОЈНИЧКИМ МУВАМА убрзава раст - показују истраживања