Ishranu živine treba prilagoditi godišnjem dobu kako bi ona bila zdrava tokom čitave godine. Korišćenje zeleniša je neophodno za normalno funkcionisanje živine i razvoj piladi.

Tokom toplih letnjih dana, trebalo bi smanjiti upotrebu zrnevlja kod kokošaka jer ona dodatno povećava toplotu kod živine i može na nju negativno uticati. Umesto toga, koristite zdravi zeleniš i njegovo korenje. Maslačak kao dodatak je idealan za ishranu kokošaka tokom toplih dana.

Maslačak (lat. Taraxacum officinale) je pravi dragulj među lekovitim biljem. Potpuno je jestiv za ljude i životinje, a njegove prednosti su mnogobrojne. Ako ga koristite u ishrani živine, on će jačati imunitet životinja, dati žumancetu izraženiju boju i bolji ukus mesa.

Ptice imaju stalnu potrebu za hranljivim materijama. Zbog posebno intenzivnog metabolizma koji imaju, ptice, tj. živina uzimaju i prerađuju mnogo hrane, a njihova ishrana bi baš zbog toga trebalo da bude raznovrsna.

Upotreba i korisna svojstva

Maslačak bi živini trebalo davati sa sve korenom kako bi se iskoristio njegov  pun potencijal. Na ovaj način će se poboljšati ukus mesa i džigerice. Kalcijum će omogućiti da ljuska jaja bude jača, a karotenoid da žumance ima intenzivniju boju.

Veruje se da redovna ishrana maslačkom pomaže u kontroli unutrašnjih parazita živine i poboljšava probavni sistem i zdravlje creva. Takođe podstiče apetit, a istraživanja pokazuju i da pilići koji se njime hrane brže rastu i aktivniji su.

Starenjem listovi postaju gorki, a gorčina dolazi od flavonoida koji imaju diuretička svojstva. Takav će ukus naročito imati ono koje je leti izloženo suncu, pa se preporučuje branje sa senovitih područja. Takođe, sirovo lišće u proleće će biti slađe od jesenjeg. Međutim, jesenje je zdravije pa ih pojedini živinari suše za zimu, melju i pretvaraju u brašno za dodatak hrani u zimskim mesecima.

Preporučuje se nosiljama dati kašu naseckanog lišća maslačka i deteline za jaja bogata omega-3 nezasićenim masnim kiselinama za koje naučnici tvrde da usporavaju starenje. 

Maslačak se živini može davati od početka proleća do jeseni i to svi njegovi delovi - od korenja, stabljike, cvetova i listova. Važno je da biljke nisu tretirane nikakvim hemikalija kako ne bi došlo do trovanja. Preporuka je da se u toku dana živini daje nekoliko manjih obroka kako bi živina odmah pojela ove biljke koje se u tom slučaju ne bi sušile ili kontaminirale izmetom.

Agroinfo.rs

Prilagodite im ishranu toplom vremenu: Ovaj “biljni dragulj” je izuzetan za živinu