Mangostin je tropsko zimzeleno drvo sa jestivim plodom koje je porijeklom iz ostrvskih naroda jugoistočne Azije. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod, raste na drvetu koje se obično samo seja jer je inače teško uzgajati.

Plod mangostina

Plod mangostina je sladak i trnovit, sočan, pomalo vlaknast, sa tekućinama ispunjenim tečnošću ( poput mesa agruma ), nejestive, duboko crvenkasto-ljubičaste kore ( egzokarp ) kada sazri . U svakom plodu, mirisno jestivo meso koje okružuje svako seme je botanički endokarp , tj. Unutrašnji sloj jajnika . Semenke su u obliku badema i veličine.

Mangostin se obično razmnožava sadnicama. Ako se dozvoli da se osuši, seme brzo odumire, ali ako je natopljeno, klijanje semena traje između 14 i 21 dana, kada se biljka može čuvati u rasadniku oko dve godine i rasti u malom loncu. 

Kada su drveća približno 25–30 cm, presadjuju se u polje u razmaku od 20–40 m.Posle sadnje, polje se muljava radi suzbijanja korova.Drveće mangostina ima slab korijenski sistem i preferira duboka, dobro drenirana tla sa visokim sadržajem vlage, koja često rastu na obalama rijeka . Mangostin nije prilagođen vapnenačkim tlima, peščanim, aluvijalnim tlima ili peščanim tlima sa niskim sadržajem organske materije.
Zbog dugog trajanja dok drveće ne urodi plodom i dugog rezultirajućeg ciklusa razmnožavanja, uzgoj mangostena nije se pokazao atraktivnim za presađivanje ili istraživanje. Uzgojni ciljevi koji mogu poboljšati proizvodnju mangostina uključuju:

- Tolerancija na sušu, posebno osetljivost na sušu u prvih 5 godina nakon klijanja
- Arhitektura drveta proizvodi drvo sa krošnjom pravilnog oblika i piramide
- Kvalitet voća, uključujući a) prevladavanje sastojaka gorkog ukusa prouzrokovanih promenama u pulpi , perikarpu ili arilu i b) pucanju perikarpa zbog prekomernog unošenja vode
- Koren za poboljšanu prilagodbu suši i snažan razvoj u prvim godinama rasta.

Sastav mangostina
Danas je mangostin veoma cenjen među naučnicima zbog fitonutrijenata koje sadrži, poznatijih kao ksantini. Oni su zbog svoje efikasnosti poznati kao veoma moćni antioksidansi. Mangostin sadrži oko 40 različitih ksantina, što ga čini najbogatijim, čak i jedinstvenim izvorom ovih neverovatno korisnih nutrijenata. Takođe, mangostin sadrži velike količine vitamina C, vitamine B grupe, nikotinske kiseline, magnezijum, kalijum, mangan.

100 g mangostina sadrži 73 kalorija, 18 g ugljenih hidrata, 1.8 g vlakana, 0.41 g protein

. Stoga može pomoći u borbi protiv infekcija, virusa, gljivica, parazita. To može usporiti proces starenja organizma, sprečiti rak i Alzheimerovu bolest, i ublažiti simptome Parkinsonove bolesti. Mangostin jača imunitet, čuva zdravlje očiju, sprečava stvaranje katarakte, podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, smanjuje simptome alergije, migrene. Blagotvorno deluje na organe za varenje, snižava krvni pritisak i holesterol u krvi. Pored toga, ovo tropsko lekovito voće je blagi analgetik i antidepresiv.

Odabir i čuvanje mangostina
Kada mangostin sazri, on dobije ljubičastu boju i elastičnu koru. Ako je plod previše tvrd, zači da je prezreo i da nema prijatan ukus. Žućkaste fleke po mesnatom delu upućuju da je plod pokvaren, a u suprotnom slučaju - daje mu delikatniji ukus. U retkim slučajevima mangostin dobija tamnokrem boju, gotovo žutu, neprijatan ukus i aromu. To je zbog bolesti koja napada ovo voće, a čije poreklo i uzroci nisu ustanovljeni. Ako naiđete na ovakav plod, izbegavajte njegovu konzumaciju. Mangostin se čuva u frižideru, gde može biti do dve sedmice.

Izvor: bonapeti.rs

Mangostin-kralj voća