Drvo hrasta je fino, sjajno, kat kad nepravilne teksture, sa pojavom iskričavosti i ustalasanosti vlakanaca.

Drvo hrasta je jedričavo, beljika je žućkasto-bele boje, uska, srčevina je žućkasto-smeđa. Hrast kitnjak (Quercus petraea) je drvo iz roda hrastova, porodice Fagaceae. Ostali narodni nazivi za hrast kitnjak su i brdnjak, gorun, beljik, črepinjak, graden, ljutik. Ovaj hrast dostiže visinu od 40 metara i prsni prečnik od 1 do 3 m.  Pupoljci su smeđi, goli, čunjasto–zašiljeni. Listovi su od 8 do 12 centimetara dugi, obrnuto jajoliki režnjeviti, sa donje strane slabije dlakavo uz srednji nerv. Peteljka je duga od 1 do 3cm. Kora debela (do 2 cm) plitko ispucala, beličasto siva. Korenov sistem jako razvijen sa razvijenim centralnim korenom. Pupoljci do 8 mm dugi sa zašiljenim i koničnim ljuskama. Listovi na užljebljenim, golim peteljkama, 12 do 30 (40) mm dugim; lisna plojka tanka, čvrsta, do 12 cm duga i 7 cm široka. Cvetovi muški u resama, dugim do 6 cm, na osovini koja je gola ili retko dlakava; ženski su pojedinačni ili po 2-5 grupisani. Kupula poluloptasta, plitka, tankih zidova, 5-12 mm visoka i 8-14 mm široka. 

Plod je žir, kraći i deblji od žira hrasta lužnjaka, jednolično svetlo-žućkaste boje. Ima manje raskošnu krošnju nego hrast lužnjak. Ne javlja se na vlažnim zemljištima, slabo raste na krečnjačkoj podlozi, acidofilan je. Hrast kitnjak raste na brežuljkastim i brdskim terenima, srednje i južne Evrope, kao i zapadne Azije. Rasprostranjen je u zapadnoj, srednjoj, a delimično i istočnoj Evropi. 

Hrastovina je vrlo cenjeno tehničko drvo i ima vrlo široku primenu. Vreme cvetanja je April i Maj. Razmnožava se semenom. Kora hrasta služi kao sredstvo za dezinfekciju, a ulazi i u sastav raznih čajeva. Pržen hrastov žir se upotrebljava za lečenje zapaljenja kože i kao dijetetsko sredstvo. Prženi žir služi kao tonik za jačanje organizma a koristi se i kao protivotrov pri trovanju teškim metalima i alkaloidima. čaj jača srce,zaustavlja krvarenje iz želuca, creva, pluća, materice i hemoroida, a pomaže i kod prehlade mokraćnog mehura i protiv groznice. Ovo izuzetno drvo može da živi više stotina godina. U svetu postoji nekoliko stabala čija je procenjena starost između 800 i 1000 godina. 

Hrast kitnjak nema prirodnog neprijatelja jedini neprijatelj je čovek, koji prekomerno eksplatiše šume. Nekadašnja šumadija bila je ogromno stanište raznih vrsta drveća među kojima je i hrast kitnjak. Danas šume su prisutne u malom broju i najčešće su zaštićene zakonom.

Izvor:gimnazijaso.edu.rs

HRAST KITNJAK: Simbol snage i izdržljivosti!