Хектар њиве у војвођанском селу продат за 100.000 евра
Foto:Pixabay
Наскупљу њиву, чији је хектар продат за 100.000 евра код Бачке Тополе, нису купили највећи српски земљопоседници. Како сазнаје „Блиц Бизнис“, пољопривредно земљиште у војвођанском селу Гунарош од једног хектара, 11 ари и 65 квадрата, купило је физичко лице - Мађар који живи у Србији.
И мештани Гунароша, насеља у Северно-Бачком округу које има око 1.500 становника у око 600 домаћинстава, били су убеђени да је купац велики домаћи земљопоседник који се пољопривредом бави озбиљно и дужи низ година - тим пре што нису сазнали ни ко је "комшија" продавац.
Имена озбиљних привредника међу мештанима Гунароша, али и шире јавности, изашла су, наиме, у први план тим пре што је земљиште продато по цени која је и до десет пута већа од цене по којој се, иначе, продаје хектар у овом насељу, а реч је о око 10.000 евра. Други разлог је то што је у питању чисто пољопривредно земљиште, у центру комасационог подручја, које никако не може бити претворено у грађевинско“, каже извор „Блиц Бизниса“ и додаје, да је купац, на изненађење многих упућених, ипак, физичко лице.
Насеље Гунарош, скоро је потпуно насељено Мађарима. Они су према попису из 2002. године чинили 97, 2 одсто укупног етничког састава. Срба је тада, у овом насељу са укупно 1.400 становника, било тек осамнаест, Буњеваца троје, Хрвата двоје.
У последње три године цена пољопривредног земљишта у Србији бележи раст од око пет до седам процената годишње, наводи се у извештају Републичког геодетског завода.
У трговању пољопривредним земљиштем највиша просечна цена прошле године, од 10.300 евра, остварена је у Јужнобачком округу.
Највећа површина у промету пољопривредног земљишта, нешто више од 559 хектара, прошле године плаћена је 4,8 милиона евра на територији општине Нови Бечеј.
Пољопривредно земљиште у околини Новог Сада, Србобрана, Бечеја или Врбаса је између 9.000 и 10.000 евра, што је три пута више него у источној и јужној Србији.
У околини Београда оранице коштају у просеку 5.000 евра по хектару, у Шумадији и западној Србији до 4.000 евра за хектар, док је на југу и истоку средња вредност око 3.500 евра по хектару.
Izvor:sputniknews.com
Komentari
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Marija je preuzela na sebe ulogu domaćina kuće već u trećem razredu osnovne škole, jer joj je otac iznenada preminuo. Naučila je da ore, tanjira, seje, pa čak i da upravlja kombajnom. Ima i vozačku za kamion.
S kolena na koleno prenosi se u Srbiji znamenje čijim tragom se pruža međa poseda. I sve tako dok komšija ne shvati da je deceniju ranije na svom delu mogao da poseje 20 redova kukuruza, a u poslednje vreme ne može više od 18.
Najskuplja njiva u poslednjem tromesečju 2020. prodata je u naselju Ugrinovci kod Zemuna za 500.000 evra, a hektar oranice u ovom delu Srbije koštao je neverovatnih 120.000 evra.
Права реткост је наћи њиву или воћњак у којима нема бар једне коровске биљке – од којих су у Србији најчешћи дивљи сирак, паламида, амброзија и зубача. Ове самоникле биљке могу бити права напаст јер постоје јако отпорне врсте, које могу бити и отровне и опасне по крајњи принос и здравље културе која се гаји у воћњаку, у повртњаку или на њиви.
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета