Хектар њиве у војвођанском селу продат за 100.000 евра

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Наскупљу њиву, чији је хектар продат за 100.000 евра код Бачке Тополе, нису купили највећи српски земљопоседници. Како сазнаје „Блиц Бизнис“, пољопривредно земљиште у војвођанском селу Гунарош од једног хектара, 11 ари и 65 квадрата, купило је физичко лице - Мађар који живи у Србији.
И мештани Гунароша, насеља у Северно-Бачком округу које има око 1.500 становника у око 600 домаћинстава, били су убеђени да је купац велики домаћи земљопоседник који се пољопривредом бави озбиљно и дужи низ година - тим пре што нису сазнали ни ко је "комшија" продавац.

Имена озбиљних привредника међу мештанима Гунароша, али и шире јавности, изашла су, наиме, у први план тим пре што је земљиште продато по цени која је и до десет пута већа од цене по којој се, иначе, продаје хектар у овом насељу, а реч је о око 10.000 евра. Други разлог је то што је у питању чисто пољопривредно земљиште, у центру комасационог подручја, које никако не може бити претворено у грађевинско“, каже извор „Блиц Бизниса“ и додаје, да је купац, на изненађење многих упућених, ипак, физичко лице.
Насеље Гунарош, скоро је потпуно насељено Мађарима. Они су према попису из 2002. године чинили 97, 2 одсто укупног етничког састава. Срба је тада, у овом насељу са укупно 1.400 становника, било тек осамнаест, Буњеваца троје, Хрвата двоје.

У последње три године цена пољопривредног земљишта у Србији бележи раст од око пет до седам процената годишње, наводи се у извештају Републичког геодетског завода.

У трговању пољопривредним земљиштем највиша просечна цена прошле године, од 10.300 евра, остварена је у Јужнобачком округу.

Највећа површина у промету пољопривредног земљишта, нешто више од 559 хектара, прошле године плаћена је 4,8 милиона евра на територији општине Нови Бечеј.

Пољопривредно земљиште у околини Новог Сада, Србобрана, Бечеја или Врбаса је између 9.000 и 10.000 евра, што је три пута више него у источној и јужној Србији.

У околини Београда оранице коштају у просеку 5.000 евра по хектару, у Шумадији и западној Србији до 4.000 евра за хектар, док је на југу и истоку средња вредност око 3.500 евра по хектару.

Izvor:sputniknews.com

Хектар њиве у војвођанском селу продат за 100.000 евра

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Marija je preuzela na sebe ulogu domaćina kuće već u trećem razredu osnovne škole, jer joj je otac iznenada preminuo. Naučila je da ore, tanjira, seje, pa čak i da upravlja kombajnom. Ima i vozačku za kamion.

S kolena na koleno prenosi se u Srbiji znamenje čijim tragom se pruža međa poseda. I sve tako dok komšija ne shvati da je deceniju ranije na svom delu mogao da poseje 20 redova kukuruza, a u poslednje vreme ne može više od 18.

Najskuplja njiva u poslednjem tromesečju 2020. prodata je u naselju Ugrinovci kod Zemuna za 500.000 evra, a hektar oranice u ovom delu Srbije koštao je neverovatnih 120.000 evra.

Права реткост је наћи њиву или воћњак у којима нема бар једне коровске биљке – од којих су у Србији најчешћи дивљи сирак, паламида, амброзија и зубача. Ове самоникле биљке могу бити права напаст јер постоје јако отпорне врсте, које могу бити и отровне и опасне по крајњи принос и здравље културе која се гаји у воћњаку, у повртњаку или на њиви.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета