Potražnja za obradivim poljoprivrednim zemljištem u Srbiji ne jenjava godinama, a najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da su oranice, posebno u Vojvodini i oko većih gradova, sve skuplje i traženije.

Rekordni ugovori: Više od dva miliona evra za 116 hektara

Najveći ugovor zaključen je u Bačkoj Topoli, gde je 116 hektara zemljišta prodato za više od dva miliona evra, dok je najskuplji kvadrat plodne oranice prodat u Kaću kod Novog Sada – čak 14 evra po kvadratu, odnosno 150.000 evra za parcelu od 10.717 kvadrata.

Kać godinama beleži veliku potražnju i visoke cene, a podaci za ceo Sremski okrug pokazuju da je prosečna cena po hektaru u poslednja tri meseca 2024. godine bila oko 14.000 evra.

Rumenka oborila sve rekorde

Ipak, sve ove brojke blede u poređenju sa rekordom iz Rumenke, gde je 2023. godine oranica prodata za 50 evra po kvadratu. Parcela od 19.970 kvadrata, nešto manje od dva hektara, dostigla je ukupnu cenu od skoro milion evra, što znači da je hektar plaćen čak 500.000 evra.

Do tada, najskuplji hektar bio je upravo u Kaću – 400.000 evra.

I Beograd se probija na tržištu: Skupa njiva u Surčinu

U trećem tromesečju 2024. godine najskuplja oranica prodata je u Surčinu, gde je 4.097 kvadrata prodato za 39 evra po kvadratu, što ukupno iznosi 159.783 evra. Da je kupljen ceo hektar po toj ceni, koštao bi čak 390.000 evra.

Stručnjaci: Zemlje je sve manje, potražnja sve veća

Agroekonomista Milan Prostran kaže da je ovakav rast cena očekivan:

– Obradivih površina je sve manje, a potražnja je velika. Zato i raste cena zemljišta. U Vojvodini je najkvalitetnija zemlja, ali ni okolina Beograda ne zaostaje. Cena hektara je 2001. bila oko 200 evra, 2008. već 5.000, a danas – vidimo do kojih visina ide – kaže Prostran za Informer.

On dodaje da su oranice sve traženije i u svetu, jer se ljudi sve više okreću proizvodnji hrane, što čini ulaganje u zemljište atraktivnim, čak i onima koji se ranije nisu bavili poljoprivredom.
Prenamena zemljišta – moguća, ali komplikovana

Iako se često spominje da bi se poljoprivredno zemljište moglo prenameniti u građevinsko, Prostran upozorava da to nije ni jednostavno, ni jeftino:

– Moguće je, ali se mora proći čitav niz procedura i pribaviti dozvole. Zato treba da cenimo i koristimo plodnu zemlju za ono što joj je namena – za gajenje hrane – zaključuje Prostran.

Agroinfo.rs/T02S

Skuplje zemljište nego kuća: Prodata najskuplja njiva u Srbiji