Svi borovi vole planine, ali interesantno je da u svom prirodnom staništu, planinski bor, može da raste i na impozantnih 2700 metara nadmorske visine, bukvalno na golim planinskim stenama.

U rodu Borova (Pinus) trenutno imamo klasifikovano 126 različitih vrsta, gde je svaka vrsta priča za sebe. U kontinentalnom brdsko-planinskom delu Evrope, nama najbliže su Crni Bor (Pinus nigra), Beli Bor (Pinus sylvestris) i recimo Planinski Bor (Pinus mugo). Od svih četinara Borovi su nekako najpripremljeniji za hladnu klimu, niske temperature i planinske uslove. Sve četinare odlikuje smola, njihova životna tečnost koja ih štiti od niskih temperatura, ali i bolesti. Kod Borova je izgleda ta smola gusta kao pčelinji šumski med.

Planinski bor je i mali rastom, samo do šest metara u svom naponu. Radi poređenja, Crni bor (ili Austrijski bor) uspeva na nadmorskoj visini do 2000 metara, i raste u visinu do 55 metara. Pojedine vrste borova rastu i do 80 metara, pa se zato  Planinski bor još naziva i Patuljasti bor.  Borovi naime mogu da prežive, i u temperaturnom opsegu od približno -50 do +50 stepeni Celzijusa, dakle neverovatnu temperaturnu razliku od gotovo celih sto stepeni Celzijusa.

Sposobnost bora da živi unutar gotovo svake kategorije zemlje, što alkalne, neutralne, kisele, što „siromašne“ mineralima. borovi su u stanju, isto tako, da prežive jako dug period bez vode. Borovi su u stanju, isto tako, da prežive jako dug period bez vode. Sve ovo vodi i činjenici, da su borovi u stanju da prežive i u gradskom, urbanom okruženju. Samo ne pored industrijskih postrojenja. Zbog svog žiličastog korenskog sistema, odlični su i pri stabilizaciji kosih terena. Pojedine vrste borova dostižu životni vek i do hiljadu godina ili jedan milenijum. 

Blagodarni, medicinski učinak borova na vazduh koji udišemo, u kombinaciji sa čistim planinskim vazduhom, bio je primećen i od strane Nemačkih naučnika i lekara, I zabeležen u njihovim istraživanjima. Pošto su Alpi, jedan od regiona prirodnog areala borova, onda su tamo građene i bolnice i sanatorijumi za lečenje najtežih plućnih bolesti čoveka, između ostalih i tuberkuloze. To su naravno oni trenuci u životu čoveka, kada mu je potreban najzdraviji i najčistiji vazduh. To naravno ne isključuje potrebu čoveka da uživa u zdravom vazduhu i kad nije bolestan, čak na protiv.

Najstariji Bor u Srbiji je Crni Bor na Kamenoj Gori. Njegova starost je procenjena na približno 500 godina ili pola milenijuma. Mi ga nazivamo još i našim Svetim Borom, jer Bor kao drvo to i jeste: „Sveto Drvo“. Istočni Beli Bor, se da pomenemo i to naziva „Drvetom Mira“.

Izvor:sumapeva.rs

Borova šuma nam pruža najbolji prirodni dah