Шума је сложен екосистем у којем је дрвеће доминантан облик живота. Шуме се јављају у областима у којима је температура у најтоплијим месецима изнад 10 °Ц, а годишње падавине преко 200 мм. Могу да се развију у различитим условима, а врста земљишта као и биљни и животињски свет зависе од услова животне средине.

Шума је најефикаснији екосистем у природи, са високим нивоом фотосинтезе која утиче на биљни и животињски свет, који су спојени у веома сложен органски однос.

Врсте шума

Према региону у којем се развијају, шуме добијају веома различите облике. Тако, на пример, постоје тајге хладних региона, али и тропске прашуме.

Тајга – то је шумска заједница која заузима огромна пространства на северној Земљиној полулопти. Зими су температуре веома ниске, а лета су прилично кратка. У њој готово искључиво расту четинари (јеле, борови), док се лишћари појављују само на обалама језера. Осим малобројних животињских врста које у тајги остају читаве године, већина се у јесен сели ка мањим географским ширинама. Најкарактеристичнији стални становници тих шума су лос, сибирски тигар, куна златица, веверица и јастреб. Највећа тајга налази се у Сибиру – дугачка је 4800 км, а широка 1000 км.

Медитеранске шуме – то су шуме са дрвећем чији су листови преко целе године кожасти и зимзелени (храст црника, храст плутњак, маслине), који добро одолевају летњој суши. Назив су добиле по томе што су то карактеристичне шуме медитеранског подручја, али такве шуме постоје и на југу Африке и на средњим географским ширинама источних обала Северне и Јужне Америке. У њима живе кунићи, рисови, соколови и друге животиње.

Амазонска прашума – то је прашума са великом количином падавина, у којој расте широколисно зимзелено дрвеће. Испод крошњи дрвећа током читаве године се одржава стална и уједначена микроклима. Заузима површину од око 7 000 000 км2, а настањује је највише врста на планети. Препуна је различитих врста скупоценог дрвећа, као и папрати, орхидеја и биљака месождерки. У њој живе змије, тукани, папагаји, пиране, јагуари, тапири, кајмани, анаконде, као и многе друге животиње.

Монсунске шуме – личе на амазонску прашуму, али расту у југоисточној Азији. Клима тог подручја није стална током године: разликују се влажан период (монсунске кише) и сув период. Међу становницима тих шума су тигрови, леопарди, пантери, носорози, орангутани, змије, фазани.

Мангрова – припада посебном екосистему, који образује шума која расте у води у тропским и суптропским обалским подручјима. У њој живи веома богата, претежно амфибијска фауна (животиње које живе и у води и на копну). Рибе плућашице су посебна група риба способних да удишу атмосферски ваздух, што им омогућава да се крећу по гранама дрвећа и влажном муљу. Мангрова је станиште у којем живе и копнене (мајмуни, птице) и водене животиње (рибе, ракови).

Листопадне шуме умерених појасева – простиру се у умереним појасевима обе хемисфере, где су јасно изражена четири годишња доба. Зову се још и лишћарске шуме јер је дрвеће које у њима доминира широколисно и листопадно, попут букви, бреза, липа, храстова, брестова. Приземни спрат у тим шумама веома је разноврстан (јагоде, боровнице, врес, љиљани), па су оне богате биљном храном, што омогућава постојање разноврсног животињског света. Те шуме настањују јелени, лисице, вукови, медведи, јазавци, пухови, лептири, жабе, даждевњаци итд.

opsteobrazovanje.in.rs

Врсте шума