Садња дрвећа у околини пољопривредног земљишта нуди низ бенефити, како краткорочних, тако и дугорочних. Међутим, важност дрвећа за пољопривреду је годинама била игнорисана. Просто је невероватно да се то десило, иако се долази до низа предности практично за џабе јер ови природни дивови завршавају велики посао уместо нас.

Зашто је дрвеће корисно за пољопривредно земјиште?

Дрвеће посађено у близини пољопривредног земљишта смањују ерозију тла, повећава плодност земље, смањују поџемне воде, смањује ризик од засољења тла, помаже у стабилизацији залиха воде и мења температуру ваздуха и земље. Поред тога, дрвеће даје значајан допринос сигурности хране и омогућава одржавању стабилности екосистема који је неопходан за пољопривредну производњу.

Побољшање квалитета земље

Садња појаса жбунастих трајница и дрвећа који учврћују азот у близини пољопривредних култура одржава и побољшава плодност обрадивог земљишта и здравље самих култура. Дрвеће повећава способност земље да апсорбује и задржава воду, производи хранљиве материје за биљке, одржава висок ниво органских материја у тлу и умерену температуру земље.

Агро шумарство помаже у смањењу ризика од засољења тла, које је сада све учесталије у сушним и полу-сушним регијама. Овај тренд прети продуктивности земљишта, посебно у наводњаваним подручјима. Огољено тло постаје слано јер вода више пута испарава са његове површине, остављајући соли близу површине тла. Са друге стране, дрвеће повећава способности земљишта да апсорбује воду и смањује ризик од исушивања и засољења.

Све више је пољопривредног земљишта које карактерише збијено тло. Када се земља збије, вода не може да продире у ниже делове, ниво поџемне воде опада, а извори пресушују. Садња жбуња и дрвећа може помоћи у разбијању структуре земљишта и на тај начин ће побољшати пропусност земљишта које ће, самим тим, примити већу количину кише у дубље слојеве.

У развијеним земљама, дрвеће се такође користи као заклон за усеве од ветрова јер дрвеће смањује брзину ветра, штити усеве и на тај начин повећава приносе.
Појас дрвећа око пољопривредног земљишта такође спречава губитак воде из земљишта исправањем.

Спречавање ерозије тла
Сви смо сведоци великих киша, појави великих ерозија земље и клизишта. У великим низијама, поред река, поплаве су се дешавале једном у 10 година, а сада се дешавају сваке године.

Узећемо као илустрацију Индију да би дочарали величину проблема. Чак 15 милиона људи који живе у густо насељеној делти Бангладеша суочава се са великим проблемом поплава. То се дешава, између осталог, зато што се сече Хималајска шума и омогућава се велика ерозија тла.

Ова шума је наизглед далеко од Бангладеша али од ње иду реке све до руба индијског субконтинента. Због тога ће се ови људи суочавати са још горим изливима у будућности јер сендимент од ерозије тла пуни речне сливове, што ствара услове да поплаве буду још веће. Иста ствар се дешава и код нас.

Поплаве на великим рекама и бујичне поплаве од киша, ерозије земље, клизишта... су најчешће елементарне непогоде у Србији. То је условљено положајем и рељефом наше земље али и неодговорном сечом шума.

Ерозија земљишта се дешава на голој земљи јер влага, мраз и топлота поступно дробе земљиште и припремају га за кишу и ветар који покрећу здробљен материјал. Огољене површине су идеалне за неометано сливање воде током јаке кише. Како не постоје препреке које би смањиле брзину течења, вода појачано еродира земљиште и ствара јаруге и формира бујични поплавни талас.

Ерозиони процеси су тешко приметни и спори и најчешће се констатују тек кад се оголе велике површине, а тада проблем ерозије постаје тешко решив или нерешив проблем.
Због промене микроклиматских особина подручја успоставља се нови режим падавина, а одликује се смањеним укупним количинама падавина на подручју, али и чешћим кишама великог интензитета и дугим сушним периодима. Тако се поступно стварају пустиње.

Према извештају ОЕБС-а у Војводини су нестале храстове шуме на свим вишим теренима и опстале су само оне у зони плављења великих река. Ерозија је урадила свој посао и однела плодни слој земљишта и на површину је доспео песак. Тако су настале и шире се Делиблатска, Рамско-Голубачка и Суботичка пешчара.

Брзина ерозије земље критично зависи од вегетацијског покривача. Слој „отпада“ са дрвећа које покрива земљу, корен и крошње дрвећа су најбоља заштита од ерозије земљишта.

Многи произвођачи хране комбинују систем стабала, приземног покривача и испаше стоке и на тај начин одржавају стабилност земљишта и брзо побољшавају тло током периода падавина. Такве пољопривредно-шумарске технике се данас користе у многим земљама за повећање производње хране, спречавање ерозије тла и смањење поплава.

Дрвеће и микроклима

Дрвеће такође има значајан утицај и на локалне микроклиме, тако што утиче на температуру, влажност, доступност влаге и светлосне услове у њиховој непосредној близини. Успех многих пољопривредно-шумарских система делом зависи од способности дрвећа да избалансира температуру земље и ваздуха и повећа релативно влажност, а то су два најважнија фактора за побошљање раста усева.
Најновија истраживања сугеришу да шуме могу имати значајан утицај на микроклиму. Један од разлога је промена начина на који се сунчева светлост одбија од земљине површине.

У живој шуми сунчеву светлост апсорбује лишће, гране и дебла дрвећа. Када се шума уништи, рефлексија се повећава, а земља апсорбује мање топлоте. Поред тога, троши се мање сунчеве енергије која се иначе троши за исправање влаге са лишћа дрвећа.

Резултат је да се мења образац циркулације кише и долази до тенденције да се повећавају температуре током дана, а ноћу да се смањују. Како би се то променило и извршио позитиван утицај на микроклиму, неопходно је да се минимално попуни посечени ресурс дрвећа.

Izvor: agromedia.rs

Зашто је садња дрвећа битна за пољопривреду