Како да узгајате гљиве у вашем врту или воћњаку

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

За узгајање гљива вам је потребно стпљење и време, али ће вас природа наградити. Љубитељи гљива са нестрпљењем очекују топле дане да крену у бербу, али осим потраге за њима у шуми, можемо их узгајати у нашем врту или воћњаку. За узгајање гљива на овај начин требаће вам погодан простор, мало знања и много стрпљења.

Доведите гљиве у ваш врт и воћњак
Природно станиште гљива су шуме и да би узгајали гљиве морамо имати врт или воћњак који не третирамо хемијским препаратима и не ђубримо минералним ђубривима. Такође, гљиве можемо узгајати у посебно одабраним и припремљеним местима обогаћеним органском материјом. Гљиве се размножавају мицелијумом или спорама и управо ту могућност можемо да искористимо када желимо да узгајамо гљиве.

Шампињони су гљиве које најчешће конзумирамо и купујемо, а управо њих можемо да искористимо у врту или воћњаку.

Гљиве у природи расту у симбиози са дрвенастим биљним врстама. Искористите дрвеће и воћна стабла за узгајање гљива. Код избора места за узгајање гљива, бирајте стабла која су добро развијена или сами припремите подлогу за раст гљива.

Земљиште би требало да буде богато органском материјом
Бирајте места далеко од саобраћајница и других извора отрова. Место треба да пропушта воду, да је суво, заштићено од јаких ветрова и богато органском материјом. Гљиве не воле потпуно осунчана места, бирајте оно испод дрвета са добро развијеном крошњом или поставите мрежу за засењивање.

Најједноставнији начин је да искористите куповне шампињоне. Веома често ћете у паковању пронаћи примерке шампињона који на доњем делу дршке имају нешто мало компоста и мицелијума. Уместо да након резидбе баците такав отпад у канту за смеће, искористите га. Код куповине бирајте што свежије гљиве, због могућности регенерације мицелијума са остатка гљиве.

Остатке закопајте испод крошње
Сакупљене комаде што брже закопајте испод крошње дрвета. Комадиће дршке са остатком мицелијума положите појединачно, не дубље од 10 цм, прекријте слојем земље и сувим лишћем. Нека удаљеност комадића буде до 15 цм. Залијте водом која не сме да буде хладна. Овај поступак је дуготрајан и тражи много стрпљења. Предност овог поступка је једноставност.

Друга могућност је да ископате посебне ровове дубине 30 цм и ширине 40 цм и испуните их припремљеним материјалом. Дужина рова је по жељи и расположивом простору. На дно рова ставите шљунак, комадиће цигле, комадиће разбијених керамичких саксија да служе као дренажни слој за одвођење вишка воде. Уколико ровове ископамо током јесени, можемо их испунити сламом, сувом травом, ситним гранчицама, лишћем и прекрити слојем земље. Овакав ров спреман је за сетву током пролећа.

Трећи начин је да током пролећа ископамо ров и испунимо га готовом смесом од сламе, стајског ђубрива, мало креча, букове пиљевине. Сламу је потребано пре стављања дезинфиковати у врелој води. Као супстрат за гајење гљива можемо користити и наменске супстрате за гљиве. У овом случају, да би убрзали процес, можемо извршити засејавање мицелијума инокулационим материјалом који се купује код спецјализованих произвођача или сами можемо сакупити споре гљиве и произвести сопствени материјал за засејавање мицелија.

Већ након неколико дана мицелијум се шири
Успех целог процеса зависи од спољних услова. Најбоље је да место где узгајамо гљиве прекријемо слојем сувог лишћа. У оптималним условима, већ након пет дана можемо приметити да се мицелијум шири, а то можемо видети када лагано одгрнемо лишће и земљу. Након 20 дана мицелијум ће се раширити у земљишту или припремљеној смеси.

На успех узгајања гљива у врту ће утицати многи параметри, а најзначајнији су температура и влажност. Гљиве не воле високе температуре и промене температуре. За њихов раст су оптималне температуре од 18ºЦ до 25ºЦ. Оне не воле сувишну влагу, али воле умерену влажност.

Треба знати да ће гљиве добијене од наменски купљеног мицелијума бити родније.

Izvor:agroklub.rs

Како да узгајате гљиве у вашем врту или воћњаку

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Prvi plantažni zasad masline u Krčedinu na Fruškoj gori, prvih stotinu sadnica, podigao je poznati vinar Dragan Stevanović. Ukoliko ovaj pionirski zasad da dobre rezultate, što znači kvalitetno maslinovo ulje, planira i proširenje zasada pod maslinama.

I pored prolećnih vremenskih prilika u kalendarskoj zimi, domaći malinjaci trenutno su u dobrom stanju. Poljoprivredni stručnjaci, međutim, procenjuju da će toplo vreme doprineti da preživi i veliki broj bolesti i štetočina

Ako imate dobro zemljište, malo prostora i niste lenji, uzgajanje grožđa nije težak poduhvat!

Jedna od tri autohtone domaće rase svinja, moravka, pre petnaestak godina bila je pred istrebljenjem. Sada je broj grla veći jer je, zbog veće potražnje, određeni broj uzgajivača našao računicu.

Na nadmorskoj visini većoj od 1.000 metara, na planinskom visu, uz pašnjake i njive smestili se se i zasadi od pola hektara na kojoj Aleksandar Krstić gaji cveklu i to na organski način. Ovu biljku zbog velikog sadržaja vitamina i minerala nazivaju još i kraljicom među povrćem, ali uprskos njenim brojnim blagodetima ovaj domaćin iz sela Vraneša jedan je od retkih proizvođača cvekle u Srbiji.

Finski naučnici su došli do neverovatnog otkrića koje pokazuje da bi se zagađenje od poljoprivrede redukovalo za 80 odsto ukoliko bi ljudi u Evropi smanjili konzumaciju stočarskih proizvoda.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета