Узгој гљиве буковачеГљива буковача, позната и под називом остригар, је веома уносна за узгој због изузетног квалитета. Она је веома пријатног укуса, на тржишту је доста тражена а продаје се по вишој цени од ипак популарнијих шампињона.

Узгој буковаче је може се рећи доста једноставан и лак, на првом месту због тога што је ова гљива прилично отпорна на штеточине и болести. Осим тога, узгој буковаче не изискује нарочито велика улагања.

Буковача је гљива која личи на језик, ухо, шкољку или рецимо шешир, пречника од пет до 30 центиметара. Њен шешир је више или мање испупчен, нога не расте у средини, него са стране, бела је, на дну длакава, месо је бело, сочно и мекано, листићи или ламеле усмерене према доле. Ова гљива одлично расте у хладнијем добу године, но ако је у питању интензивни узгој буковаче, када јој се створе погодни услови, може се успешно узгајати целу годину. Семе или мицелиј се припрема у специјалним лабораторијама и добро расте на зрну пшенице.

Важно је напоменути да је за узгој гљиве буковаче потребна Сунчева светлост. Од количине светла зависи колики ће бити шешир, нога и какве ће бити боје. Ако има више светла буковача је тамнија, а ако има мање светла светлија је. Више светла даје буковаче са већим шеширом и мањом ногом и обрнуто. Зато је при узгоју ове гљиве важно регулисати доток светлости.

Начин узгоја буковаче или остригара
Постоји више сојева буковаче или остригара, а навешћемо два соја:
1. Плеуротус остреатус
2. Плеуротус саца

Постоје два начина узгоја буковаче: из хобија и професионални узгој.

БуковачаЕво једно упутство како се узгаја буковача Плеуротус остреатус из хобија:

Плеуротус остреатус се узгаја на дрвету букве, тополе и другог белогоричног дрвећа које је сечено пре два-три месеца и с природном влагом. Такав узгој буковаче изгледа овако:

1. Трупац тополе промера од 20 до 40 центиметара изрезати у комадиће дужине 25 до 30 центиметара.
2. Сејање: Одрезати један диск дебљине 5 сантиметара, покрити семеном (мицелијем) површину реза одозго, а изнад тога ексером причврстити одрезан диск, ставити те трупце један испод другог.
3. Инкубација: Тако посејане трупце ставити да инкубирају у мраку на температури од 18 до 25 степени, држећи место где их стављамо влажним. Покрити пластичном фолијом или другом изолацијом која дозвољава да се одрже такви услови. После отприлике 90 дана трупци су нападнути мицелијем (семеном) и готови су за доношење плодова.
4. Доношење плодова (фруктификација) буковаче: Ставити трупце на температуру нижу од 15° Ц, на отвореном и у сенци на влажна места (од септембра до априла, ако температура пада испод 0° Ц) или на терасу у неки пластеник. За продукцију гљива трупце треба ставити у земљу до половине или у врт или неку посуду пуну земље на тераси.

Без обзира на примењен систем, важно је да трупци буду стално влажни, без директног Сунчевог светла, на добро вентилираним и свежим местима, температура између 0° и 15° Ц. С ових трупаца може се брати три-четири године. Како је ово узгој буковаче из хобија, очекивани су нешто мањи, али потпуно задовољавајући приноси.

Важно: Мицелиј, или семе употребити што пре, или га држати у хладњаку на 2° Ц.

Интензивни начин узгоја буковаче Плеуротус остреатус
Узгој буковачеУ свету се одгајивачи све више орјентишу на интензивни начин узгоја буковаче, који је бржи, али и скупљи. Као подлога на којој расте Плеуротус остреатус или буковача (остригар) је слама, отучци од кукуруза (клипови без зрна) или други пољопривредни отпаци. Пошто ова гљива у природи има и много непријатеља (друге гљиве или плесни), треба је заштитити од тих непријатеља. То је основни разлог што ова гљива слабије успева у природи.

Да би се ослободило од њених штеточина, подлога (слама) се мора загревати на одређеној температури, тј. предузима се пастеризација.

Следи упутство за узгој буковаче у врећама са сламом којег је препоручио произвођач мицелија у Италији (Халспаwн):
Слама се сече на два - три центиметара (најбоља је пшенична слама, а може бити и од других житарица), затим се мочи да добије влажност 70 до 72 посто. Пусти се да се оцеди (када више не капа из сламе онда је добро). Тако припремљеном сламом пуни се тунел и почиње пастеризирати:

- На 70° Ц греје се 12 сати (време се рачуна од момента када се температура већ подигла 70° Ц).
- Или на 75° Ц греје се 6 сати
- Или на 60° Ц греје се 3-5 дана.

Напомена: Тунел се напуни сламом. Под тунела је решеткаст, тако да се пара пушта кроз те решетке. Врата се затворе херметички и пара загрева сламу. Када је постигнуто време прописано за пастеризацију, врата се отворе и пусти пуно ваздуха да сламу охлади.

Сејање: Када је слама охлађена на 20 до 18° Ц, тада се почиње сејати. У пластиче вреће стави се слама и мицелиј (семе) за Плеуротус остреатус (исто паковање као и за шампињоне).

Напомена: Вреће се претходно избуше тако да се начине рупе величине 1 сантиметар. Количина мицелија (семена) је 1/50 део количине сламе (овде је запремински однос). Слама се прилично збије и онда врећа завеже шпагом или жицом.

Инкубација: Вреће се стављају у просторију, где је температура 25° Ц, тако да мицелиј (семе) почиње прораштати. У просторији се вреће остављају одвојено (индивидуално). Најидеалнија температура је 10° Ц.

Исецање најлона: Када је мицелиј прорастао сламу (постане све бело), врећа се реже на пример на овај начин: средњи део се одреже, па остане један део вреће одозго, а један део одоздо (то је као да је слама тј. блок од сламе с доњим делом остао у некој "посуди" и да му је истовремено на горњем делу остала "капа" од најлона). Средњи део тог прораштеног блока од сламе је остао "го".

Слагање врећа у зид: Од тако "обрезаних" врећа ствара се зид, тако да се вреће са остацима најлона слажу једна на другу ( од треће вреће једна на другој), Значи, најпре доњи ред зида, затим средњи (други слој врећа) и на крају највиши ред (трећи ред врећа). Висина је до метар. Тако на пример, ако имамо један стакленик или пластеник дугачак 14, широк 5,2 и висок 2 метра (зид), моћи ћемо сместити четири зида од таквих врећа. Зидови су широки 0,6, високи 1 и дугачки 12 метара. Међу зидовима од врећа су међупростори по 0,7 метара, а од чеоне и зачелне стране пластеника је по 1 метар простора.

Пажња: Треба разликовати зид од пластеника (висок 2 метра од зида који је начињен од самих врећа прораштене сламе) од прораштених блокова или како их још зову хлебова, високих 1 и широких 0,6 метара.

Берба: Интензивни узгој буковаче подразумева интензивни принос. Плодови се појављују 35 дана након сетве. Берба траје до 45 дана у два-три таласа, с тим да један талас траје 15 дана. То значи да цео један циклус узгоја буковаче траје 80 дана. За то време може се добити до 30 килограма гљива на 100 килограма суве твари сламе (литература наводи и 40 кг).

Код узгоја буковаче треба пазити на следеће: Заливати се мора често. Пази се у моменту када се почињу формирати гљиве. Једно је правило: ако се пуно залива мора се онда после пуно зрачити, а ако се мало залива мало се и зрачи! Као извор топлине служи парни котао на јефтиније гориво, а у последње време као помоћно средство може се користити и Сунчева енергија, где се инвестиције брзо исплате. Брига о хигијени је такодје веома битан фактор, тако да просторије намењене за узгој буковаче требају бити добро очишћене, окречене или на неки други начин дезинфиковане. Узгој буковаче у врећама са сламом спада у интензивни начин узгоја, па га треба тако и схватити, јер се у старту очекују већи приноси.

Узгој гљиве буковаче