Opstanak gljiva u njihovim prirodnim staništima ugrožava nekontrolisana seča šuma, ali i nepoštovanje elementarnih odredbi Zakona koje se odnose na vreme i način berbe. Iako se sakupljanjem pečuraka može ostvariti dobra zarada, one su u Srbiji sve ugroženija vrsta, jer o ovom prirodnom blagu brinu samo malobrojna gljivarska udruženja.

U skladu sa Pravilnikom o proglašenju i zaštiti zaštićenih vrsta gljive se dele na strogo zaštićene i zaštićene vrste. 

Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva su divlje vrste koje su iščezle sa teritorije Republike Srbije ili njenih delova, vraćene programima reintrodukcije, krajnje ugrožene, ugrožene, reliktne, lokalno endemične, stenoendemične, međunarodno značajne i zaštićene divlje vrste, od posebnog značaja za očuvanje biološke raznovrsnosti Republike Srbije. (Pravilnik o proglašenju i zaštiti zaštićenih vrsta - Član 3)

Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva su divlje vrste koje u prirodi trenutno nisu ugrožene u meri da im preti opasnost da nestanu ili postanu kritično ugrožene a to su ranjive, endemične, indikatorske, ključne i kišobran vrste, reliktne, međunarodno značajne i zaštićene divlje vrste, kao i vrste koje nisu ugrožene ali se zbog njihovog izgleda mogu lako zameniti sa strogo zaštićenim vrstama. (Pravilnik o proglašenju i zaštiti zaštićenih vrsta – Član 5)

U nastavku teksta biće navedene neke od strogo zaštićenih vrsta gljiva

1) Ljubičastoplava rudoliska (Entoloma bloxamii)
Plodonosi od avgusta do novembra po livadskim terenima. Ima sve osnovne morfološke karakteristike gljiva iz roda Entoloma – ružičaste listiće koji su u mladosti više krem boje i zvonast šešir. Njena posebna karakteristika je ljubičastoplava boja drške i šešira koja je u snažnom kontrastu sa belom bojom mesa gljive.

2) Vitadinijeva pupavka, livadska pupavka (Amanita vittadinii sin. Saproamanita vittadinii)
Jedina poznata pupavka u Srbiji koja raste po livadama. Izgledom veoma podseća na livadskog šampinjona ali se od njega razlikuje po belim listićima i površinom plodnog tela koje je prekriveno sitnim ljuspicama. Iz godine u godinu gljivari iz Srbije pronalaze sve više primeraka ove gljive koja se u literaturi vodi kao mediteranska vrsta.

3) Šumski starac (Strobilomyces strobilaceus)
Tamnosiva vrganjevka koja plodonosi od avgusta do kraj leta u lišćarskim, često bukovim, šumama. Za njega su karakteristične ljuspice koje prekrivaju jednako kapu i šešir. Meso gljive je belo ali na preseku poprima ružičastu boju koja kasnije prelazi u tamnosivu.

4) Battarrea phalloides
Ova krajnje zanimljiva gljiva se može pronaći po suvim i peskovitim terenima Evrope, Azije, Australije, Afrike, Severne i Južne Amerike. U Srbiji su poznata dva staništa ove gljive; jedno je Deliblatska peščara a pronađena je i u okolini Subotice. Drška joj je drvenasta, vitka, duga do 40cm i posuta je ljuspicama. Drška se razvija iz volve slične onima kod gljiva iz roda Amanita. Iako ima oblik koji podseća na gljive sa listićavim plodnim telom, ipak je sličnija puharama zbog toga što na vrhu drške ima šešir prekriven opnom koja čuva spore i koje se rasprše na vetru kada opna pukne.

5) Listićava vrganjevka (Phylloporus rhodoxanthus)
Gljiva iz porodice Boletacea koju karakterišu žuti listići kao kontrast većini vrganjevki koje imaju plodno telo u obliku cevčica.

6) Kajsijevka (Rhodotus palmatus)
Vrsta koja lagano izumire u Evropi i nalazi se na crvenim listama mnogih zemalja. Raste na panjevima i trulim deblima. Ružičaste je boje a šešir joj je karakteristično venasto naboran.

7) Rozikasta vlažnica (Hygrocybe calyptriformis sin. Humidicutis calyptriformis)
Još jedna veoma ugrožena gljiva, redovna stavka crvenih lista više zemalja. Plodonosi u jesenjem periodu po livadama i obodima šuma. Roza boja šešira i njegov karakteristični konični oblik ovu gljivu jasno izdvaja od drugih vlažnica (Hygrocybe).

8) Srpska balegarka (Psilocybe serbica)
Plodonosi po lišćarskim i četinarskim šumama i terenu koji je bogat steljom, trulom materijom i kompostom, često uz potoke i veoma vlažna mesta. Ova gljiva je više puta opisivana i “uvođena” u nauku pod različitim imenima kao što su: P.bohemica, P.arcana i P.moravica ali je ipak utvrđeno da su to sve sinonimi gljive P.serbica koja je opisana pre ostalih.

9) Peščarski stršak (Phallus hadriani)

Gljiva veoma slična vrsti Phallus impudicus koja je veoma dobro poznata svim gljivarima. Od svog poznatijeg rođaka se razlikuje malo drugačijim mirisom i volvi koja je ljubičaste boje.
Pronađen je na više lokaliteta širom Srbije.

10) Dipenov vrganj (Boletus dupainii sin. Suillellus dupainii)

Retka gljiva koja plodonosi u lišćarskim šumama, najčešće hrastovima. U pitanju je jedan iz grupe vrganja čije meso intenzivno menja boju u plavo na preseku. Šešir mu je crvenkast, poput paradajza, pore su narandžaste pa crvene, na dodir poplave ,bez osobitog mirisa i ukusa.

Zaštićene vrste gljiva

Pod zaštićene vrste gljiva spadaju gljive koje se vode pod zakonom o ograničenoj eksploataciji. To su gljive koje se sakupljaju komercijalno i/ili nekomercijalno ali masovno pa im na duge staze preti smanjenje populacije ukoliko se njihova eksploatacija ne stavi pod kontrolu. Gljive koje spadaju pod kontrolu ograničene eksploatacije su:
Amanita caesarea, Hygrophorus russula, Marasmius oreades, Boletus aereus, Boletus edulis, Boletus pinophilus, Boletus reticulatus, Cantharellus amethysteus, Cantharellus cibarius, Cantharellus cinereus, Cantharellus friesii, Craterellus cornucopioides, Hydnum repandum, Morchella elata, Morchella esculenta, Morchella vulgaris, Tuber aestivum, Tuber macrosporum, Tuber magnatum, Lactarius deliciosus, Lactarius deterrimus, Lactarius salmonicolor, Lactarius sanguifluus, Lactarius semisanguifluus, Russula cyanoxantha, Russula virescens.

Zaštita gljiva se sprovodi na celoj teritoriji Republike Srbije sledećim merama: zaštitom staništa, sanacijom i revitalizacijom oštećenog staništa, reintrodukcijom, podrškom naučnim i drugim istraživanjima i drugim merama koje propisuje Ministarstvo Zaštite Životne Sredine

Agroinfo.rs

Koje su to zaštićene i retke vrste gljiva u Srbiji