Буђ у оваквим балама се не појављује. Због велике сабијености хране у преси нема заосталог кисеоника. На тржишту постоје разни типови фолије од такозваног 'девичанског' материјала; различите дебљине, висине и дужине. Фолије су јаке и еластичне и што је најважније, могу да се рециклирају и касније користе за омотавања палета и слично.

Због недостатка свеже хране зими, сточари лети припремају травну масу за хладније дане. Српски пољопривредници су дуго година балиркама припремали мале четвртасте бале сена, које би потом на приколицама одлагали у складишта. Такав систем се полако напушта и прелази на, већ утемељену на западним фармама - технологију ваљкастих бала омотаних фолијом.

"На округле бале смо прешли јер више нисмо имали радне снаге. До 15.000 малих бала смо паковали у сезони, али више нисмо имали ко да нам помаже око купљења. Са округлим балама почели смо пре седам година, а последње две године користимо фолију. Био сам задовољан округлим балама и док нисмо прешли на фолију јер се детелина не круни, мала преса све исече, сада све завијамо у фолију и сваки листић стоји, тако и са сеном и детелином", каже Рајко Луцић, млади ратар и сточар из Орашца.

Бале увијене у фолију најбоље за мања газдинства

Постоји више роло балирки и увијача ваљкастих бала у мрежу или фолију, доступне на нашем тржишту, а њихова примена на нашим њивама је све учесталија. Препоручује се да пољопривредници два сата након балирања омотају бале фолијом, јер након тога постоји могућност да се бала деформише и да у њој почне процес ферментације који може наштетити силажи. Када се омота фолијом, бала ферментира у свом соку, без присуства ваздуха, тако може дуго да стоји, а када се отвори зелена маса мирише на свежу. Технологија припреме бала увијених у фолију најбоља је за мања газдинства, која годишње могу да произведу до 500 бала.

"До сада смо избалирали око 180 бала сена, а сламе буде око 70-80 бала. Њима хранимо 16 крава и јуница и 25 оваца. Буђи нема, кажу да треба да буде 70 одсто сиове масе, 30 одсто суве, јер не ваља кад је више од тога сирово", објашњава Луцић.

Бале без буђи, а фолије могу да се користе и касније
Буђ у оваквим балама се не појављује. Због велике сабијености хране у преси, нема заосталог кисеоника. На тржишту постоје разни типови фолије од такозваног 'девичанског' материјала; различите дебљине, висине и дужине. Фолије су јаке и еластичне и што је најважније, могу да се рециклирају и касније користе за омотавања палета и слично.

Бале траве, сена, детелине и сламе омотавају се са најмање шест слојева фолије, док кукурзна силажа, репин резанац или млевено зрно кукуруза са осам слојева.

"Машина за обмотавање треба да направи 16 кругова, осам са једне стране, осам са друге, да би бала била завијена 100 одсто. Завијамо сено и детелину, а слама може да се завије и остави напољу, али пошто је сува, не мора са пуно слојева да се завија. Користио сам пре неке друге тање фолије, које нису отпорне на високу температуру и пуцале су, док ове што сада имам, отпорне су на сунце и на глодаре, а баш такве сам тражио", објашњава Рајко.

Бале са фолијом могу да се чувају чак и на отвореном

С обзиром на то да све раде машине, нема потребе за радном снагом, а складиштити и транспортовати је врло лако. Овако спремљено зимско храниво може се одложитии било где, а Луцићи бале без фолије чувају у покривеном складишту, а оне са фолијом, без страха од временских неприлика или глодара, на отвореном.

 Agroklub.rs

Бале омотане фолијом