Осим што је здрав за људе, црни лук може бити и допунска храна за говеда. Ево зашто ово поврће, у одређеним количинама, може бити одлична храна за краве.

Црни лук има важна прехрамбена и лековита својства. Док вода и угљенохидрати чине велику већину свежег лука, влакна, флавоноиди и алкенил цистеин сулфоксиди (АЦСО) дају многе здравствене предности.

Показало се да флавоноиди и АЦСО имају антиупална, антимикробна, те антиканцерогена својства. Изузетно је лак за варење и зато се користи и у исхрани животиња.

Недостаци

Болести од великог излагања луку обично се примећују на подручјима где се гаје велике количине култивисаног лука или где има доста отпадног лука. Случајеви прекомерног излагања обично се јављају у подручјима гђе је лук важна пољопривредна култура, а вишак производње може завршити као храна за говеда или овце.

Зашто прекомерна употреба црног лука у исхрани животиња није добра?

Црни лук садржи органосулфидне компоненте, а оне оштећују мембране црвених крвних зрнаца.
У литератури су забележени случајеви токсикозе лука код паса, мачака, коња, говеда, коза и оваца. Говеда се сматрају најосјетљивијом врстом, док се козе сматрају најмање подложним. Старија говеда су осетљивија у поређењу са млађим, али ситуација је обрнута код оваца – млађе животиње су осетљивије.

Разлика у осетљивости првенствено се заснива на разликама заштитних механизама код животиња, а против оксидативног оштећења црвених крвних зрнаца. Начин деловања је код преживара је сложенији него код паса и мачака.

У истраживању проведеном 1992. године 36 телади тежине 529 килограма храњено је дијетом која је садржала 0, 5, 10, 15, 20 или 25 посто лука на бази суве материје током 119 дана.

Телад која су конзумирала дијету лука од 25 посто јела су око 24,6 килограма свежег лука дневно.

Телад коју су хранили са већим количинама лука показала су смањене перформансе и број црвених крвних зрнаца значајно им је опао.
У року од 30 дана од престанка храњења луком, број еритроцита се вратио у нормалне вредности. Занимљиво је да, упркос хематолошким променама, ниједно теле није развило јасне клиничке знакове. Резултати ове студије били су основа за препоруку да се лук не сме давати на нивоима већим од 25 посто уноса суве материје.

Међутим, на ову препоруку треба гледати с опрезом јер млечне краве које доје једу знатно више од телади која се хране за производњу меса. Горња граница од 25 посто би била велика за краве које доје. За произвођаче млечних крава се саветује да пре употребе црног лука у исхрани својих животиња консултују ветеринара.
Нисмо за сада пронашли податке о утицају дуготрајне исхране са луком на здравље и рад стоке, али како је расположивост лука ограничена на сезону, не би требало да представља разлог за забринутост.
Закључак
Црни лук може да буде допунска биохрана за преживаре али треба бити опрезан са количином. Општа пракса сигурне исхране је храњење са 2 до 3 килограма суве материје лука по крави која доји (20 до 30 килограма у прехрани с основном храном) и не прекорачити 5 посто суве материје у оброку.

Свакако треба пазити. Сточари би требало да уоче све промене које се догађају на животињама. На пример: недостатак апетита, убрзано дисање, смањена покретљивост...
За произвођаче млечних крава се саветује да пре употребе црног лука у исхрани својих животиња консултују ветеринара.

Izvor: agromedia.rs

Црни лук као допунска храна за краве