Kalikarpa je listopadni žbun posebno atraktivan zbog ljubičastih bobica koje se javljaju u jesen, a na stablu se zadržavaju i preko zime. Ova vrsta je veoma zahvalna za gajenje i preporučuje se i početnicima.

Zimzelene kalikarpe (lat. Callicarpa bodinieri) rastu u tropskim i suptropskim, a listopadne u umerenim oblastima Azije, Australije, Severne i Srednje Amerike.

Kalikarpa je listopadni žbun koji može da naraste i do 3 metra u visinu. Uz zidane ograde ili na rubu prostranog travnjaka može da napravi odličan efekat, posebno u jesen kada se pojave bobice. Listovi ove biljne vrste su svetlozelene boje, a na jesen dobijaju jarko narandžastu boju. Cvetovi su u cvastima jako sitni i dekorativni i javljaju se u junu. Kalikarpa plodonosi u septembru i oktobru mesecu. Plodovi su bobice ljubičato-roze boje i ostaju na granama u toku cele zime. Posebno su dekorativne posle opadanja listova jer se zadržavaju na granama i posle njihovog opadanja. U proleće listovi počinju da rastu, a kalikarpa dobija svoj potpun izgled u junu mesecu kada je cvetanje u punom jeku.

Morfologija

Listovi su prosti, naspramni, 5–25 cm dugi, testerasti, često zvezdasto dlakavi. Cvetovi su sitni, u gronjim delovima beli do ružičasti i imaju blag miris privlačan insektima – oprašivačima . Čašica je zvonasta, kratka, četvorozuba. Krunica je pri osnovi levkasta, dok je gornji deo sa četiri režnja. Ima 4 prašnika i vrlo su izraženi. Plod je mala bobica prečnika 2–5 mm, ružičasta do crvenoljubičasta sa metalik sjajem, sa 2-4 semena. Vrlo su upadljivi po opadanju lista, zimi.

Biološke karakteristike

Azijske vrste izdrže do -10 °C, dok američke izmrzavaju već na dva, tri stepena ispod 0. Mrazom oštećeni žbunovi lako se oporavljaju i iste godine obilno cvetaju. Zahtevaju sunčane položaje. Bobice pored dekorativnosti predstavljaju hranu za ptice i druge životinje u teškom periodu godine (zima, suša), ali tek pošto se ostale rezerve plodova iscrpe. Bobice su jaki astringenti, ali su ukusni kao džem i vino.

Biljka ne trpi preterano sunčane ni preterano senovite položaje. Dakle, jutarnje sunce bez jakog letnjeg zapadnog sunca biće dobra pozicija, pa tako treba planirati sadnju.

Kalikarpa dobro podnosi naše kontinentalne zime, ali se ipak za sadnju preporučuju pozicije zaklonjene od hladnih zimskih vetrova. U prve tri godine bilo bi dobro da se biljka i dodatno zaštiti od mraza. Kad ojača i koren se lepo razvije, neće biti većih problema oko nege.

Sadnja

Prilikom sadnje kalikarpe obavezno koristite zgoreli stajnjak ili neko sporootapajuće đubrivo. Sadite je kao i ostale ukrasne žbunaste vrste. Prvenstveno vodite računa da prilikom sadnje ne oštetite korenje, a da biste postigli pravi efekat, sadite dve do tri sadnice u grupi.

U svakoj sezoni novi prirast trebalo bi orezati za jednu četvrtinu i to u proleće pre nego što počne listanje. Uz ovo se može obaviti i dodatno orezivanje kako bi se održao dobar izgled biljke.

Važno je napomenuti da biljka ne podnosi preteranu vlagu, ali ni preteranu sušu. U toku leta je potrebno zalivanje samo ako nastupe duži sušni periodi. Zemljište gde se ova biljna vrsta sadi mora da bude dobro ocedno. Jedini problem u nezi može da bude suviše alkalno zemljište. Visoka pH vrednost zemljišta na kalikarpi možete primetiti po problemima kao što su fleke na lišću.

Razmnožavanje

Kalikarpa se razmnožava reznicama poludrvenastog stabla uz upotrebu hormona za ožiljavanje. Reznice možete skidati u proleće i kasano leto, ali je zbog formiranja bobica bolje da se skidaju prolećne reznice.

Iz kalikarpe su izolovana nekoliko jedinjenja (borneol, spatulenol, kalikarpenal, intermedeol) koja su pokazala repelentna svojstva prema insektima, posebno prema komarcima. Plodovi kalikarpe nisu otrovni, ne preporučuju se u ishrani jer su izuzetno gorki.

Agroinfo.rs

KALIKARPA: Atraktivni žbun sa ljubičastim bobicama