Приликом укрштања потребно је жиг тучка одабране мајчине сорте оплодити поленовим прахом одабране очинске сорте.

У пракси то изгледа овако: одабере се цвет који је у пуном развоју, на снажној дршци и у раној фази пупољка. У току даљег развоја, када се зелени чашични листићи савијају надоле и ослободе круничне листиће, потребно је хитно уклонити све круничне иистиће, а одмах затим помоћу пинцете и све прашнике. Уклањање прашника кастрација цвета мајке-мора бити врло радикална и од многобројних прашника не сме остати ниједан. Уклањање прашника треба радити са стерилном пинцетом. Ова радња је веома важна јер у поменутој фази пупољка прашници још нису зрели, а ни жиг тучка још није зрео за оплодњу те отпада могућност евентуалне самооплодње.

Да би се спречила непожељна самооплодња, потребно је цветове одмах , изоловати, што се постиже навлачењем папирних врећица на цвет. После 2 до 3 дана врши се контрола зрелости тучка и када жиг тучка постане сјајан, слузав и лепљив, може се приступити опрашивању с поленом одабране очинске биљке. Зрео поленов прах је махом жуте боје и најбоље га је сакупити са очинске сорте истресањем на малу стаклену плочу или на нокат палца, а одатле се помоћу рнеке четкице наноси на тучак. Сада треба да уследи поновна једнонедељна изолација цвета мајке, што се постиже навлачењем папирне кесице на цвет. За сваку комбинацију укрштања треба водити тачну евиденцију. У том смислу устројава се матична књига у коју се по редним бројевима уписују комбинације при укрштању. Прво се упише назив мајчине сорте, а после се означава име оца, док се на самој папирној кесици уписује редни број комбинације из матичне књиге. На пример: 327 Баццара џ Глориа Деи, што значи да је под редним бројем 327 регистровано укрштање сорте Баццара као мајке, са сортом Глориа Деи као оца, док знак џ указује да се. ради о методи простог укрштања.

После неколико дана врши се контрола опрашивања. У случају неуспеха тучак поцми, а цвет врло брзо одумре и отпадне. Оплођени цвет, међутим, брзо развија за ружу карактеристичан плод шипак, који је у почетку зелене боје, а пред сазревање поприма црвену боју. Шипак треба оставити што дуже на биљци да би семенке сазреле, али се никако не сме дозволити да га увхате рани јесењи мразеви, јер ниске температуре рапидно смањују клијавост семена у тој фази њеног зрења.

ПОСТУПАК СА СЕМЕНОМ
Средином октобра плодове треба обрати, а затим извадити семе из сваког плода одвојено. Семе се затим потапа у воду и сва она семена која пливају по површини треба одбацити јер су штура .и неклијава. Семе се сеје у пикир сандуке, по могућству у стерилни супстрат, састављен од једнаких делова песка, баштенске земље и тресета; Сеје се на размацима од 2,5 цм, а на дубини од 0,5 цм. Сваки пикир сандук мора бити нумерисан и прописно етикетиран уз навођење назива родитеља који су учествовали у укрштању. После тога следи тромесечно чување семена на константној температури од +4°Ц.

У рано пролеће пикир сандуци са семеном добро се залију, а затим износе на светло. Сандуци се најчешће сместе у стакларе или евентуално у сунчане прозоре. Погодна температура за ницање и развој је између 18 и 21°Ц. Само. ницање веома је различито. Неке комбинације ничу већ после 3-4 недеље, док се код других комбинација ницање протеже на 8 и више месеци. Након што су младе биљчице. поред котиледона развиле и 3 карактеристична листа, врши се расађивање биљака. Расађује се у саксије печника 12 цм, или у контејнере од 1,2 литра.

Земљишна смеша је идентична као и код сетве. Расађене сејанце треба врло пажљиво даље неговати. Обично се даље узгајају у стакленицима или се смештају у плитке леје, где се затим засењују и штите од превелике инсолације. Посебно се наглашава да су сејанци у првој фази развоја веома осетљиви на болести и штеточине, због чега превентивна заштита од болести мора бити максимално примењивана.

СЕЛЕКЦИА СЕЈАНАЦА
Како се ради о хетерогеном потомству, неизвесна је брзина ницања, развој биљака као и њихове нове карактеристике.

Развој сејанаца пун је изненађења и неочекиваних обрта, јер је добијено потомство где се сви сејанци међусобно разликују. Неки су изразито бујног раста или, обрнуто, остају патуљасти, затим има биљака са светлозеленим или жутошареним листовима, надаље са зеленим цветовима или цветовима изразито ружних прљавих боја или деформисаних облика, и што је посебно интересантно и изненађујуће за аматера, процветаће веома рано након што се развило 5—6 листова и када је стабло достигло једва 15-20 цм висине:

Овде се мора нагласити да ови први видљиви резултати или први цветови ни случајно не могу послужити за Оцену вредности сејанаца, јер су они однеговани махом у стакленичким условима и, што је још важније, то су сејанци који се исхрањују помоћу сопственог слабо бујног корена, те се њихова права оцена вредности може извршити тек после калемљења на дивљу подлогу и после гајења у њивским условима. Међутим, како се по правилу ради о великом броју сејанаца, било због мноштва нових комбинација или више понављања, то се већ у току прве сезоне мора показати велика критичност, те путем селекције треба одстранити све што не одговара циљевима селекције и што би у даљем раду значило само баласт и повећан трошак. Тај посао селекције захтева велику стручност и озбиљност, и, што је још важније, храбро срце, јер из искуства се зна да се често већ у првој години мора одстранити и до 90% сејанаца.

Паралелно с узгојем сејанаца на посебно одабраној парцели узгајају се подлоге. У току лета врши се прво размножавање сејанаца. С једног сејанца добије се 5 до 6 окаца која се методом окулирања на спавајући пупољак преносе на подлогу. У наредној вегетацији појавиће се први прави цветови, а и остале карактеристике ће доћи до изражаја. Задатак селекционара је да у тој години веома детаљно прати све фазе развоја нове биљке, да све уочене појаве објективно проанализира а затим евидентира у матичној књизи. И надаље важи правило да се мора вршити стална негативна селекција, односно да се из производње и надаље одстрањује све што не задовољава постављене циљеве.

У зависности од критичности селекционара, и у тој фази селекције може да отпадне и до 90, до 95% биљака. Но ипак нешто остаје и то што је остало сада већ представља, неку полазну вредност која се даље мора размножавати и даље вредновати. Даље размножавање врши се окулирањем на уобичајен начин. Ради даљег испитивања, од задржаних селекција праве се колекције од 30 до 40 биљака које се у наредних 4 до 6 година даље тестирају и интерно вреднују. Све то се ради пре службене пријаве за тестирање ради признавања новостворене сорте.

Веома често у овој последњој фази испитивања оштро око селекционара запази неку вредну карактеристику коју поседује још безимени сејанац, па помоћу неких од метода укрштања може да покуша да је угради у потомство. Таква укрштања повећавају шансе за добијање заиста правих новитета.

ЕФЕКТИ УКРШТАЊА
У досадашњим излагањима упознали смо методе и технику укрштања, а сада ће се дати одговор на питање какве су шансе за добијање нове сорте и колико то стаје новца.

Још почетком XX века, услед релативно слабе конкуренције, шансе селекционара биле су доста добре, јер су се из 1.000 сејанаца у просеку признавале по две нове сорте. Порастом захтева потрошача и повећањем конкуренције међу ружарима, у садашње време потребно је тестирати преко 30.000 сејанаца да би се могао очекивати један новитет. У литератури постоје забележени подаци да МцГредy, ирски селекционар, одгаја годишње 150.000 сејанаца, од којих добија 5-6 признатих сорти, док совјетски истраживач Клименко наводи да се у Русији за добијање 12 нових сорти користило 1,5 милиона сејанаца или у просеку 125.000 комада за сваку нову селекцију. Чувени француски селекционар Ф. Меилланд прави 30. 000 укрштања, од којих добија 300.000 сејанаца, а од њих након селекције остаје само 3-4 који бивају признати као нове селекције.

Сразмемо уложеном раду велики су и трошкови. Мада нема службених података трошкови стварања једне нове сорте данас између 50.000 и .100.000 евра

Izvor:seoski poslovi

Савети за укрштање ружа